Грчки сценарио

Без радикалних резова до краја године у Србији следи грчки сценарио, каже министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички и објашњава да је „грчки сценарио” онда када држава није у стању да финансира дугове, а дуг је толики да читава земља ради само да би платила камате које све више расту.

Много тога указује да се по „грчком сценарију” увелико снима социјални документарац српског друштва. Банкрот се, како знамо, није догодио Грчкој. Није ни Србији, иако су претње озбиљне, а камате на задуженост од преко 25 милијарди долара ове године односе милијарду долара.

Грчка криза настајала је деценијама када су владе у Атини једна за другом популистички куповале социјални мир задужујући земљу. Звучи познато? И овде су разне владе обећавале куле и градове да бисмо догурали до тога да Србија има највећи буџетски дефицит у Европи. У најбољем случају тек за десетак година јавни дуг моћи ће да се врати на 45 одсто бруто домаћег производа. За разлику од Грчке, добра вест је да је сваки становник Србије задужен у просеку 836 евра, што је најниже у Европи и директна је последица ниског стандарда грађана.

Фактор међународних кредитора који захтевају гвоздену фискалну дисциплину и ригорозну штедњу; ММФ је у Грчкој, истина, само један члан тројке која је, уз Европску централну банку и ЕУ, један од гаранта грчке финансијске будућности.

И Србија ће брзо морати да потписује аранжман са ММФ-ом.

Строге мере штедње као услов за страну финансијску помоћ довеле су у Грчкој до смањења плата запослених у јавном сектору и пензија, што је договорена српска перспектива.

У Србији се, као и у Грчкој, повећавају порези у покушају власти да попуни испражњену државну касу. Намет је толики да се, у обе земље, многи мали и средњи бизниси затварају, тачније пресељавају у сиву зону, остављајући државу без очекиваног прихода.

Незадовољство људи мерама штедње је, истина, експлозивније у Грчкој него у Србији, али то не значи да и српски синдикати неће људе изводити на тргове и улице.

Грчка криза довела је до раста популарности неонацистичке странке Златна зора. Зар ова времена кризе и у Србији не помажу јачању клеронационалистичких, ултрадесних неонацистичких, расистичких или хомофобних формација? Скрипте истог сценарија.

Сада следи провокативно питање. Да ли економска криза у Србији слаби демократију?

Грчки председник Каролос Папуљас је недавно, поводом 40 година обележавања обнове демократије после пада војне диктатуре, изјавио да је криза после седам година рецесије „ослабила демократију”, да је квалитет расправа у парламенту и доношења политичких одлука „дубоко” претрпео последице таквог стања у земљи.

Српска демократија последњих година такође је рањива. Нагризена себичном партијношћу и слабим институцијама, притиснута нетолеранцијом, кородирана корупцијом од судства до просвете, обележена ударима на медије…

Сувише сличности да бисмо о „грчком сценарију” говорили тек као о могућности за будућа времена. Боље да се суочимо са суровом стварношћу у оквиру премијеровог „јасног плана за успостављање стабилне економије, чврсте државе са уређеним јавним финансијама”, „Мораће мало да боли да не би касније много више болело”, каже још министарка Удовички. Какво црно „мало”. Болеће озбиљно и боље је не бити „меког срца”, и то отворено рећи, него се користити анестезиолошком реториком.