Монополисти, а губиташи

Нова влада је још пролетос најавила свакодневни систем контроле пословања и професионализацију управљања у јавним предузећима. То ће се судећи по премијеровим обећањима и обистинити најављеним сменама партијских директора. Јер другог излаза нема – без решења проблема јавних предузећа неминовна је криза јавног дуга и колапс привреде. Седам јавних предузећа, од укупно 25 чији је оснивач република, прошлу годину завршило је са губитком од око пола милијарде евра. Када би она из минуса прешла у плус, смањила би се трећина мањка у државној каси.

Разлози за лоше пословање јавног сектора су вишеструки. Економисти указују да су, с једне стране, на то утицали вишак запослених, ниске цене производа и услуга ових предузећа – што је начин на који држава, преко јавних фирми, чува социјални мир. На другој страни су партијски менаџери на челу тих компанија, који махом нису дорасли да воде тако озбиљне компаније.

То су у великој мери потврдили извештаји Државне ревизорске институције. Нерегуларне јавне набавке и њихово уситњавање („Железнице Србије”), бахато понашање према имовини предузећа и њено непописивање (у „Јату” 40 одсто имовине није било пописано), непримерени трошкови промоције, путовања, дневнице (ПТТ је у 2012. години за одвојени живот запосленима на основу синдикалних активности исплатио бруто 980.000 динара) – слика су и прилика појединих јавних предузећа.

Највећу пажњу јавности изазвало је нерационално спонзорисање спортских клубова. Након препуцавања челника два највећа клуба у „Утиску недеље” чули смо да „Телеком” има уговор о спонзорству Црвене звезде тежак 2,9 милиона евра. У јавност је испливало и да је Електропривреда Србије 2010. спонзорисала Фудбалски клуб Партизан са 800.000 евра за учешће у Лиги шампиона. Тај исти клуб спонзорисао је и „Дунав осигурање” које не исказује губитак, али према тврдњама познавалаца налази се на стакленим ногама. Такође и „Јат” је у периоду од 2010. до краја 2013. потрошио око 1,3 милиона евра, за спонзорства спортских клубова и организација.

Резултат оваквог понашања је стални раст губитака, који су у прошлој години били два пута већи него губитак целе привреде (23,1 милијарда динара према подацима Агенције за привредне регистре).

Убедљиво највећи губиташ је „Србијагас” са 49 милијарди динара, а према подацима Министарства финансија следе га предузећа која су монополисти и која немају конкуренцију на тржишту. „Србијагас” је за последњих четири-пет година успео да акумулира губитке од 1,2 милијарде евра. У том периоду, како су економисти прорачунали поједен је један „Телеком”. До тога је дошло тако што се кроз „Србијагас” водила социјална политика по којој се гас набавља скупо, а грађанима продаје јефтиније, што је резултирало годишњим губицима од 200 до 300 милиона евра.

Фискални савет је утврдио да држава своја предузећа, која – осим неколико ретких изузетака – сва производе губитке, субвенционише на два начина: директно из буџета и праштајући им или преузимајући на себе дугове које праве. Према њиховој рачуници само ове године неуспешно пословање јавних и државних предузећа и банака коштаће државу око 600 милиона евра, или 1,7 одсто бруто домаћег производа, односно свега онога што ће српска привреда и сви њени грађани у овој години створити.

Директно из буџета највише новца примају јавна предузећа задужена за путеве и железницу. Тако ће „Железнице Србије” ове године из јавне касе добити нешто преко 13 милијарди динара (које користе за плате радника) док ће „Путеви Србије” и „Коридори” примити 7,7 милијарди. Субвенције из буџета примају и друга јавна предузећа, само на мање транспарентан начин.

Осим тога, држава ће ове године гарантовати за 50 кредита јавних предузећа према домаћим банкама, у укупном износу од 847 милиона евра.

И када се подвуче црта јасно је да је професионализација менаџмента нужност. Али када је премијер Александар Вучић недавно понудио  „Железнице Србије”, домаћим привредницима, нико није показао заинтересованост да преузме управљање овим предузећем које је истина прошле године преполовило губитак, али са садашњим минусом од 7,6 милијарди динара и даље сврстава у ред највећих губиташа. Знајући шта их чека – чланови клуба „Привредник” остали су суздржани. Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да са јавним предузећима треба поступити онако како би поступио сваки приватник у свом предузећу –а он би прво, изабрао најбољи могући професионални менаџмент, никако партијски. Друго, он би ишао на тржишно формирање цена.

– Нека додуше попут „Телекома”, који има два конкурента,послују по захтевима тржишта. Држава га не помаже и сваке године од њега узима 50 одсто профита. Али за Електропривреду то не можемо рећи, јер ми годинама чувамо социјални мир преко цене струје, која не обезбеђује развој тог јавног предузећа – наводи Савић.

Трећа ствар,по њему,билоби отпуштање вишка запослених радника, којих у јавним предузећима има између 130.000 и 150.000. И то би, каже, требало урадити без милости. Четврто, приватник би завршио техничко-технолошку модернизацију у функцији стварања већег профита, али не би предузимао капиталне инвестиције.

 Он сматра да ће многи професионалци зазирати од тога да се пријаве на конкурсе за директоре јер верују да ће упражњена места бити поверена партијским кадровима или да, и ако би били изабрани, не би имали подршку јер у залеђу немају партијску подршку.

– Ако ова влада мисли да јавна предузећа изађу на зелену грану она мора да се склони. Не само да постави независног директора него да егзистира само као власник и ништа више од тога. Она мора да постави циљеве и контролише њихово испуњавање, а да потпуно препусти менаџменту вођење тих предузећа. Она не сме да смета, јер она не уме да управља компанијама. Као што је то у „Кока-Коли”. Тамо нико не зна ко је власник, али се добро зна ко је у менаџменту, који за своје пословање одговара акционарима. Хајде тако да поставимо ствари у Србији – предлаже Савић.

Када је реч о приватизацији овај професор Економског факултета сматра да „Телеком” не треба продавати, јер доноси профит. Ако се држава на то ипак одлучи требало би да задржи трећину или златну акцију.

Он је против приватизације ЕПС-ајер ако то урадимо продали смо странцима у руке важан национални ресурс. По њему решења су докапитализација или јавно приватно партнерство.

У групи предузећа у којима држава треба да задржи власништво су „Железнице” и „Поште”.

Маријана Авакумовић

------------------------------------------------- 

Ко­ли­ко има јав­них пред­у­зе­ћа

У др­жав­ној упра­ви не по­сто­ји је­дин­ствен цен­трал­ни ре­ги­стар пред­у­зе­ћа под ње­ном кон­тро­лом, али пре­ма не­ким ра­чу­ни­ца­ма у Ср­би­ји има око 700 јав­них пред­у­зе­ћа. И то:

– 25 кла­сич­них јав­них пред­у­зе­ћа, чи­ји је осни­вач ре­пу­бли­ка (пре­ма кла­си­фи­ка­ци­ји Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ја)

– три кла­сич­на јав­на пред­у­зе­ћа, чи­ји је осни­вач по­кра­ји­на

– 665 ко­му­нал­них пред­у­зе­ћа, чи­ји су осни­ва­чи град или оп­шти­не.

Ме­ђу­тим, по­сто­је пред­у­зе­ћа чи­ји је вла­сник др­жа­ва, ко­ја се та­ко­ђе ба­ве по­слом од јав­ног ин­те­ре­са, а ко­ја су у фор­ми ак­ци­о­нар­ског дру­штва („Те­ле­ком Ср­би­ја” или „Же­ле­зни­це Ср­би­је”) или дру­штва са огра­ни­че­ном од­го­вор­но­шћу („Јат тех­ни­ка” или „Про­свет­ни пре­глед”) и ко­ја по­слу­ју по За­ко­ну о при­вред­ним дру­штви­ма. Пре­ма кла­си­фи­ка­ци­ји Ми­ни­стар­ства при­вре­де и она при­па­да­ју јав­ним пред­у­зе­ћи­ма (и за­јед­но за кла­сич­ним јав­ним пред­у­зе­ћи­ма има их 35). Ова пред­у­зе­ћа по свим нај­ва­жни­јим осо­би­на­ма, вла­сни­штву, упра­вља­њу и по­сло­ва­њу, мо­гу се свр­ста­ти у јав­на пред­у­зе­ћа.

---------------------------------------- 

КАР­ЛОВ УГАО

•Јав­на је тај­на да јав­на пред­у­зе­ћа по­слу­ју тај­но.

•И ма­ла на­бав­ка је ве­ли­ко ис­ку­ше­ње.

•Не­прав­да је да се сме­њу­ју ди­рек­то­ри јав­них пред­у­зе­ћа ко­ји се још ни­су на­фа­ти­ра­ли.

•Ни­су сви ше­фо­ви јав­них пред­у­зе­ћа стра­нач­ке лич­но­сти. Пи­та­ње је са­мо да ли су уоп­ште лич­но­сти.

•Јав­на пред­у­зе­ћа ва­ља уозби­љи­ти. До­кле ће пен­зи­о­не­ри да се во­зи­ка­ју гра­дом, гра­ђа­ни да се ку­па­ју су­бо­том, де­ца да бе­сне по ску­пим вр­ти­ћи­ма?

•Ја­ва­шлук је на све стра­не. Шта нам је са­мо Ме­те­о­ро­ло­шки за­вод учи­нио у ма­ју,ју­ну и ју­лу.

•Ди­рек­то­ри јав­них пред­у­зе­ћа за­по­шља­ва­ју род­би­нујер је дис­кре­ци­ја за­га­ран­то­ва­на.

•Но­ви ди­рек­то­ри, но­ва за­по­шља­ва­ња, но­ве це­не...Са­мо су гра­ђа­ни они ста­ри.

•Др­жа­ва мо­ра да има до­бар ме­наџ­мент. Да би се на­ста­ви­ла про­да­ја.

Дра­гу­тин Ми­нић