Жабари, а жаба нигде

На сат времена вожње од Београда, тачније 12 километара од Велике Плане, налази се општина Жабари. У самом центру је раскрсница путних праваца Пожаревац–Свилајнац и Велика Плана–Петровац на Млави.

У историјским изворима Жабари се први пут помињу 1733. године, а и данас живи веровање да је место име добило по жабама, којих је ту било много јер је читав крај био једна велика мочвара. Било како било, данас се једва могу видети и крај Велике Мораве која протиче кроз Жабаре, па чак ни на помало запуштеном Полатњанском језеру.

Подручје је еколошки чисто, али недостају смештајни капацитети. За сада се све ослања на хотел у Великој Плани, одакле гости могу да крену у обилазак манастира Покајница у непосредној близини. А да би се решио проблем смештаја, у току је изградња сеоског дворишта са педесетак кревета на локацији у Четережу.

Према речима Микице Станојевића, директора новоосноване локалне туристичке организације, млин, воденица, ресторан, уређени паркови и паркиралишта биће саставни део комплекса у густој церовој шуми у чијем су окриљу и две цркве. Црква брвнара датира из 1805. године, а новија, Црква пресвете Богородице изграђена је 1854. године. Иначе, ова црква је по величини у оно време била трећа у Кнежевини Србији, после Саборне цркве у Београду и оне у Смедереву.

У црквеном окружењу доста је извора, а предања и записи казују да су те воде лековите. То је разлог што мештани лети, осим пецања на Великој Морави, опседају ово подручје тражећи уточиште од врућина.

Недалеко, у Ореовици је и једна од најстаријих цркава у Србији из 1821. године, где се у свештеничком дому налази спомен-соба познатог песника Војислава Илића Млађег, рођеног у овом селу.

Оно чиме се мештани Жабара хвале јесу трешње, јер је крај баш познат по овом воћу, али и по калемарима који славу проносе широм Србије па и даље.