Лекови нису као брендирана роба

Једно од често постављaних питања у нашој јавности односи се на квалитет лекова. Лекови су веома специфична роба чији је промет стриктно регулисан прописима. Дозволу за стављање лека у промет у Србији издаје Агенција за лекове и медицинска средства (АЛИМС), на основу увида у комплетан досије одређеног лека и након детаљне процене фармацеутске, фармаколошко-токсиколошке и клиничке документације о квалитету, безбедности примене и ефикасности одређеног лека, као и анализе узорака сваке серије увезених лекова. Будући да су процедуре на основу којих АЛИМС издаје дозволе у највећој могућој мери усаглашене са регулативом ЕУ, наши грађани могу да буду сигурни у квалитет лекова који се легално могу наћи на српском тржишту. Понављам овде реч легално, будући да у Србији, као што је случај и у осталим земљама, један број лекова до тржишта долази и нелегалним путем. Према неким показатељима, број оваквих лекова код нас није велики, међутим пацијенти би увек морали да буду на опрезу. Да бисмо били сигурни, основно правило којег се морамо придржавати је да се лекови подижу искључиво у апотекама, а непутем малих огласа, на интернету, или од „поверљивих извора” из иностранства. Чак и оригинални лек, који је рецимо купљен негде у иностранству, а затим прокријумчарен у нашу земљу, уколико није током транспорта чуван на прави начин, може да постане не самонеефикасан већ и веома штетан за наш организам. Оно што је много опасније је да приликом набавке медикамената на такав начин немамо никакву гаранцију да је у питању заиста прави лек, а не копија која само личи на оригинал.

Због тога једино за лекове које добијамо у апотеци можемо бити сигурни да у себи садрже управо оне састојке који су и наведени на паковању. Једино што преостаје је да се придржавамо начина чувања и употребе лека који су наведени у упутству (које мора бити написано на нашем језику), као и да обратимо пажњу на рок употребе.

Ипак, понекад у јавности наиђемо и на тврдње да је квалитет лекова у нашим апотекама различит у односу на квалитет истих лекова у најразвијенијим европским земљама. Повод за тако нешто се обично проналази у аналогији са робом широке потрошње, где често имамо пример да се под истим називом (брендом) продају и код нас и у иностранствупроизводи који се по саставу разликују.

Одговор на ово питање је, бар када су у питању иновативни и оригинални лекови, веома једноставан. Иновативни лекови се производе на једном месту за читав свет, па тако један лек произведен у Немачкој, Швајцарској, Француској или некој другој земљи, у истом облику долази и на француско и на пољско и на српско тржиште. Не постоје, дакле, фабрике иновативних лекова само за наше тржиште или само за тржиште нашег региона. До уверења да се код нас налазе лекови слабијег квалитета можда долази и због чињенице да иновативни лекови овде коштају мање него у развијеним земљама. И заиста, чињеница да је један иновативни лек, произведен рецимо у Немачкој, код нас знатно јефтинији него у земљи у којој је произведен, на први поглед буди сумњу, будући да је такозвана брендирана роба широке потрошње код нас обично скупља него у иностранству.

И овде је одговор веома једноставан. Цене лекова у Србији се не формирају слободно, већ су стриктно одређене заједничким актом Mинистарства здравља и Mинистарства трговине, када су у питању лекови који нису на такозваној Позитивној листи, односно актима Републичког фонда за здравствено осигурање, када говоримо о лековима са Позитивне листе. И у једном и у другом случају цена се формира на основу веома компликованог механизма, који подразумева посматрање цене истог лека у референтним земљама (за Србију, то су Хрватска, Словенија и Италија), фиксни курса евра (тренутно се приликом прерачуна цене лека у динаре користи курс из маја прошле године, у износу од 111 РСД за један евро), као и множење одређеним коефицијентом, у зависности од тога да ли је у питању иновативни, оригинални или генерички лек. Као резултат свега тога, цена лека у апотеци је она коју је одредила држава, а не произвођач, и мора бити нижа од цене истог лека у референтним земљама.

Директор Удружења произвођача иновативних лекова