Кошаркаш са Харварда на новом радном месту

У другој недељи јула Џеремија Лина је у Кини затекла вест да ће га Хјустон проследити Л. А. Лејкерсима. Он је у Шангају обучен у црвене боје „ракета” рекламирао и клуб и спонзоре, а кроз два дана је, после обављених лекарских прегледа и осталих правних формалности у САД, наставио турнеју тамо где је стао – само сада у жутом.

Како то у оваквим ситуацијама и приличи Лин је изјавио да је „узбуђен, да ће играти агресивно у име божије, да ће имати много да научи од Кобија Брајанта и Стива Неша...”

Наравно, све ово је тачно, али иако ће 23. августа напунити тек 26. година, долазак у „Ел Еј” је прилика за рестартовање НБА каријере, чудесног развојног пута који се у најјачој кошаркашкој лиги на свету виђа једном у педесет година.  

Ево и зашто. Комета са његовим именом појавила се на НБА небу 4. фебруара 2012, а тада играч Њујорка успео је оно што није пошло за руком Мајклу Џордану, Брајанту или Џејмсу на почецима: за 12 утакмица од тоталног анонимуса постао је планетарни феномен. Звезде су му баш биле наклоњене јер је у кратком периоду успео да од свог имена створи високо профитабилни заштитни знак.

Остварења на паркету (просечно више од 23 поена и осам асистенција, пре тога био је прикован за „клупу”), набијена емоцијама и изгарањем а све у функцији успеха екипе, плус чињеница да је азијски-американац (бака Кинескиња, родитељи из Кинеског Тајпеха, он је рођен у САД) и тек други кошаркаш у лиги са престижног Харвардовог универзитета (дипломирао економију), створили су од Лина звезду преко ноћи.

Звучало је и пре три године као бајка, призвук се није променио ни данас, али чињеница јесте да је Лин ноћ уочи почетка свог похода провео на каучу саиграча Лендриса Филдса јер је кревет у стану његовог брата где је живео те вечери био заузет.

Са експлозијом популарности уговор од 600.000 евра (колико је био третиран као последња рупа на свирали сведочи и податак да је просечна плата у лиги износила 3.600.000 евра) постао му је гарантован па је убрзо решио питање становања.

И не само то. Он је у Америчком заводу за патенте заштитио медијски експлоатисану до бесвести кованицу „linsinity” („линово лудило”) као и још неколико сличних израза. Ово је било изузетно важно јер од стављања речи на разне производе Лин је врло брзо почео да зарађује респектабилне износе.

Јутјуб, Твитер и Фејсбук су преплавиле информације о његовом лику и делу, а дрес (44 евра) му је постао најпродаванија роба и у званичним НБА, али и у 150 продавница спортске опреме у Њујорку (плануло је око милион комада), наруквица коју је носио за време утакмица и на којој пише „Играм у Исусово име” (у свакој прилици истиче да је велики верник) ишла је као алва по цени од 2,2 евра...

И Никси су огромно добили са Линовим стреловитим успоном: поред осталог акције компаније „Медисон сквер гарден”, власника клуба, за две недеље скочиле су скоро десет одсто или за 53.500.000 евра.

А на крају сезоне управа Њујорка позната деценијски по повлачењу погрешних потеза дозволила је да се Лин пресели у Хјустон. Иако је за две сезоне тамо био прилично добар (27 и по минута просечно на паркету, шут 44,2 а за три поена 34,3 одсто, 4,8 асистенција и 11,9 поена) упаривањем Џејмса Хардена и Двајта Хауарда, као и жељом да се растерети фонд за плате због евентуалног довођења и треће НБА звезде, поново је Лин постао прекобројан.

У Лејкерсима Лину предстоји најмање још једна сезона (2014/15 од уговора ће зарадити 11.119.000 евра, после тога је слободан у избору клуба). Поред играчког доприноса који од Лина очекују „Језерчани” имају и финансијску рачуницу: са 750.000 домаћинства и 2.400.000 људи азијског порекла или азијских-американаца Лос Анђелес је највеће такво тржиште у САД. А и Холивуд је као створен за римејк под радним насловом „линоманија 2”...