Не вадите се на време

Пљушти киша, фијуче ветар, севају муње. У размаку од неколико сати, температура ваздуха пада са 32 на 23 степена. Већина људи је незадовољна, многи врте исте реченице: „Је л’ и теби овако лоше? Тако сам мрзовољан. Вучем ноге, немам елана, тотална депресија...”

Да ли временске неприлике – нагли скокови или падови температуре, олује праћене грмљавином и разорним ветром – могу тек тако да утичу на ментално стање здравог појединца? Стручњаци кажу – не.

–Иако се донедавно мислило да су климатске промене окидач за појаву душевног поремећаја, морам назначити да оне немају никакав утицај на људску менталну укупност, а посебно не утичу на душевне болести. И озбиљна истраживања спроведена у последњих четврт века показују да промене климе могу да утичу само на соматску, органску функционалност организма, независно од ума. Што се менталног доживљаја тиче, он је одраз или последица наших стрепњи да ће такве временске промене имати неповољан утицај на ментално стање. То значи да су у нама усађене предрасуде и предзнања да то тако треба да буде. Отуд здрава особа, кад ујутро види тмурно, магловито време или кишу, обично није чила. Клима с тим ипак нема никакве везе, јер нема стварни утицај на наше неуроне, већ је то само зато што особа најчешће има уверење да због таквог дана није ни за шта – објашњава проф. др Милутин Ненадовић, директор Клинике за психијатрију „Др Лаза Лазаревић”.

Последице климатских таласања углавном стижу оне који болују од респираторних и кардиоваскуларних обољења, али све више утичу и на најмлађе. Зато је важно, истиче педагог Јелена Холцер, директорка „Школе за родитеље”, да очеви и мајке буду упознати с астрафобијом, страхом од муња и грмљавина, који код деце постаје све чешћи.

– Овај страх углавном пролази спонтано, постепено, кад дете кроз лично искуство и подршку родитеља схвати да је безбедно без обзира на временске прилике. Малишани почињу да се плаше грмљавине и других природних појава отприлике у трећој години, али то није неопходна фаза одрастања. Док грми, дете ће се најсигурније осећати у затвореном простору па се родитељима препоручује да спусте ролетне, јер тиме спречавају да дете види муње, које такође могу изазвати његов страх. Треба да пусте гласну музику како би ублажили спољне звукове – набраја Холцерова, подсећајући да овакво понашање не представља бежање од проблема, већ психолошку заштиту детета. Родитељи не треба ни да се ругају малишанима, а не треба ни да изговарају чувене реченице: „Само се кукавице плаше” или „Ти си већ велики дечак (девојчица)”.

– Оваква реакција неће помоћи детету, нити решити проблем његовог страха. Зато треба бити смирен, јер ће родитељска опуштеност детету показати да је безбедно поред њих – истиче педагог.

М. Бракочевић