Идеологија кроји мишљење о клими

Драма са климатским променама није ништа друго него либерална ујдурма, став је највеће већине америчких конзервативаца. Мишљења републиканаца и демократа у вези са овим питањем толико супротстављена да је јасно да идеологија, а не научни докази, кроји њихово мишљење о глобалном загревању.

Институције попут Насе и Америчке националне академије наука тврде да је за драстичне промене климе крива неумерена емисија угљен-диоксида. Око 97 одсто научника из ове области сматра да је управо човек узроковао загађење земље, воде и ваздуха. Међутим, републиканци одбијају тврдње еколога да је људска активност, оличена у претераној производњи и потрошњи, одговорна за ефекат стаклене баште. Њихови ставови произлазе из њиховог јасног идеолошког обрасца – држава не треба да се меша у економију, што у овом случају значи и да не треба да доноси еколошке прописе и одређује порезе на прљаву технологију који штете профиту.

Познати амерички економиста Пол Кругман у једној од својих колумни у„Њујорк тајмсу” објаснио је да су овакви ставови економски неоправдани јер увођење „зелених” технологија не би штетило привреди у оној мери о којој конзервативци говоре. Републиканци говоре о либералним преварама, али је, закључује Кругман, тешко замислити да су се хиљаде научника широм света договориле да застрашују свет причом о загревању планете само да би оправдале уплив државе у сферу економије.

С друге стране, демократе заговарају порезе на употребу фосилних горива, а председник Барак Обама недавно је представио план за смањење емисије гасова из електрана за 25 одсто. Он је раније обећао и да ће САД до 2020. емитовати 17 одсто мање штетних гасова него 2005.

Обамини конзервативни противници одмах су устали против ових планова, тврдећи да ће због председникових експеримената многи радници остати без посла.

„Не верујем да људска активност узрокује ове драматичне промене климе на начин на који нам научници то представљају. И не верујем да ће закони који предлажу учинити ишта у вези с тим, осим што ће уништити нашу економију”, казао је републиканац Марко Рубио за телевизију Еј-Би-Си.

Међу демократама се као највећи заговорник преласка на чисте технологије представља некадашњи потпредседник САД Ал Гор. Он је у влади Била Клинтона био делимично успешан у усвајању иницијатива за смањивање потрошње фосилних горива, али је његов потпис на Споразум из Кјота био само симболичан. Америка никада није ратификовала овај међународни договор о смањењу емисије гасова, па Горов параф није имао никакав стварни утицај. Он је критиковао некадашњег шефа Беле куће Џорџа Буша за занемаривање еколошких питања, али је и сам прозиван као неко ко на екологији само гради политичку каријеру када је откривено да његова кућа троши 20 пута више енергије од просечног америчког домаћинства.

Ипак, демократе, уопштено гледано, и даље важе за заговорнике смањивања емисије гасова, док само три одсто конзервативаца подржава ова настојања, као и научна сазнања о климатским променама. Један од њих је Џон Хантсман који је у мају у тексту у „Њујорк тајмсу” критиковао страначке колеге којима је „дијалог о климатским променама сведен на то да ли неко у њих верује или не, као да је реч о религиозној мантри” а не о проверљивим научним чињеницама.

Политичка убеђења довољна су тако да се формира мишљење о климатским променама, а и Србија је пример за то. Овде један део јавности чврсто верује да Американци контролишу климу и да су они криви за мајске поплаве или недавне грмљавине. Теорије завере недавно је распалила прича о томе да Американци мењају временске услове на планети уз помоћ свог програма ХААРП. Узалуд српски научници говоре да се поменуте антене не налазе у Србији а амерички да ХААРП не може да мења климу већ само да изучава појаве поларне светлости и радио-комуникација. Овде треба приметити да је сама Америка често на мети природних катастрофа. Пре неколико дана гром је убио једног човека и повредио 13 људи у Калифорнији, држави у којој се власти сваког лета боре с пожарима. Јак снег, ледена киша и ветрови у фебруару су погодили источну обалу, зауставили друмски и авионски саобраћај и оставили без струје хиљаде потрошача. Коначно, ураган „Катрина” је 2005. косио све пред собом. Подржаваоцима ове идеје може се зато поставити питање зашто САД, ако већ контролишу природне појаве, себи не обезбеде мало бољу климу. Али за оне који хоће да верују да је Америка крива за све, овде већ почињу нове теорије завере.

Ј. Стевановић