Зашто је ово лето кишовито

Протекли јул дуго ћемо помињати по кишним данима – мало је оних у којима током овог месеца није падала киша.

– Тачно је да је овогодишњи јул један од најкишовитијих у смислу броја дана с падавинама, али када је реч о количини падавина, било је и кишовитијих. Јул с највише падавина до сада био је 1999. године – каже за „Политику” професор др Југослав Николић, заменик директора у својству руководиоца Републичког хидрометеоролошког завода, који је и стални представник Републике Србије у Светској метеоролошкој организацији.

Велика променљивост времена овогодишњег јулапоследица је одржавања високе влагетоком више узастопних дана, што је створило повећану енергију нестабилности у атмосфери, објашњава Николић.

–Tо је, опет, повезано с општом циркулацијом атмосфере. Најчешће путање циклона иду од Атлантика, преко Британских острва, према Скандинавији. Ове године, у јулу, све је померено више према југу, што условљава да више дана узастопно изнад Србије имамо прилив топлог, влажног и нестабилног ваздуха из Медитерана. Истовремено, имамо повећано испаравање воде из подлоге засићене од мајских поплава. Све то условљава чешћу локалну појаву кумулонимбусних облака, који доносе пљускове, кишу, грмљавину и град. Због спорог кретања ваздушних маса, облак излучи падавине тамо где је и настао, па су оне интензивне, али краткотрајне, после чега долазе сунчане епизоде – каже Николић.

Он истиче да су у стручној јавности чести неспоразуми у схватању појмова времена и климе, који доводе до полемике и поделе научне јавности.

– Мора се, зато, имати у виду да време представља стање метеоролошких елемената и метеоролошких појава на посматраном простору, које се односи на временски интервал од неколико минута до годишњег доба или вегетационог периода. Као појава, клима се дефинише на основу статистичких параметара метеоролошких услова у релативно дужем временском интервалу.Ускладу са дефиницијом времена, најкраћа климатска колебања имају сезонскикарактер, али посебан научни и практични значај имају међугодишња и дужа климатска колебања.Велики број фактора утиче на климу и климатска колебања, па је изучавање климе и климатских промена прилично компликовано – наводи Николић.

Муње које парају небо изнад Београда, а при том нису праћене грмљавином, такође су одлика овог јула. То значи, објашњава овај метеоролог, да се непогода дешава на великој даљини, па се због тога грмљавина не чује.

Д. Ивановић

--------------------------------------------------------

За 125 година температура у Београду порасла за 1,6 степени

Подаци РХМЗ-а говоре да је средња температура за Београд у последњих 125 година (1888–2013) порасла за 1,6 степени Целзијуса.

– То је довољан разлог да се повећа концентрација водене паре у атмосфери за око 10 одсто, а то опет значи повољније услове за стварање кумулонимбусних облака и појаву јачих временских непогода – каже Николић.

------------------------------------------

Август топлији

Климатски изгледи за август 2014. показују да ће тај летњи месец на нашем подручју бити топлији од јула и са мањом количином падавина, каже Николић. У току септембра, октобра и новембра у већем делу Србије очекује се количина падавина у границама вишегодишњег просека.

-------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Ако хоћеш да будеш као афричка колонија, свикни се на тропску климу.

• Човек је направио повољну климу за климатске поремећаје.

• Сви смо Едипи према мајци природи.

• Бог нам је послао толико воде јер смо последњих година били као риба на сувом.

• Све ове јулске олује нису ништа према оној августовској у Хрватској.

• Мада Мило ведри и облачи у Црној Гори, није успео да туристима обезбеди лепо време.

• Да ли су ове поплаве божја порука да пређемо на гајење пиринча?

• Ми не користимо ракете за разбијање градоносних облака. Неће небески народ да бомбардује своју домовину.

• Кад се отопе глечери, Београд на води ће се попети на врх Калемегдана, код Победника. Где му је и место.

• Арапи ће нам обезбедити инвестиције. Пустињу ћемо сами направити.

Драгутин Минић