Локални избори и мала политика

У позадини великих тема и постизборне поделе власти, страначке централе су тихо почеле припреме за предстојеће локалне изборе. Сређивање стања по општинским одборима, посете емисара овлашћених да посредују у унутарстраначким сукобима, помоћ са виших нивоа срединама у којима су "наши" на власти, те низ других активности поуздан су знак да ће у следећих неколико месеци Србију захватити још једна (пред)изборна грозница. Ситуација у самим локалним организацијама наших партија још је живља. Кују се први коалициони планови, кадровске битке су у јеку, смишљају се питања и одговори за предстојећу кампању. A ко може, гледа да у времену које је преостало уради за своје место онo што није стигао за претходне три године. Додуше, због недостатка законске регулативе, још увек није познато на који ће се начин бирати представници грађана у локалним парламентима, нити је познато како ће тачно функционисати нове општинске и градске власти. Но, извесно је да ће се мирис политичког барута врло скоро поново осетити. И пре него што се то догоди, пре него што бука кампање угуши могућност за трезвено размишљање, ваљало би указати на неке врлине "мале комшијске политике" о којој ће се одлучивати на тим изборима.

Зашто су локални избори партијама постали толико значајни – није тешко одгонетнути. Још увек важећи Закон о локалној самоуправи дао је општинским органима велика овлашћења. Онај који ће бити донет сасвим сигурно их неће у битноме смањити, напротив. Освојити власт у некој општини, значи управљати великим новцем, делегирати директоре у јавним предузећима чији је оснивач локална самоуправа, утицати на постављења директора основних и средњих школа, а ту су и домови здравља, неке од установа културе, предшколске установе и још пуно других изазовних позиција. Да не говоримо о запошљавањима која након тога следе. Наравно, важност избора у Новом Саду или Београду, управо због ресурса који су у игри, далеко надилази ниво избора у мањим срединама. С друге стране, те средине су битне зато што се у њима морају задовољити потребе страначких активиста који износе главни терет сваке кампање. Људи који у невреме лепе плакате, који деле летке, носе заставе, сатима телефонирају, попуњавају хале на великим конвенцијама, уопште они који својим радом омогућавају странци да делује, чине драгоцени део партијске инфраструктуре о којем се мора водити брига. И зато су странкама важни локални избори у сваком месту, јер се само победом на њима може изаћи у сусрет захтевима "базе".

Ипак, локални избори и политика, по природи ствари, имају нешто од  демократичности која недостаје изборима "велике" политике. Сва висока политичка технологија предизборне кампање једноставно није толико важна. Могућност да ефектним слоганима, бескрајним емитовањем спотова или каквом другом медијском алхемијом спин-доктора и стручњака за политички маркетинг убедите грађане да гласају за вас је врло мала. Кампање се заправо одвијају паралелно са свакодневним животом, у кафанама, на славама, рођенданима, на пијаци и улици. Воде се разговори у којима грађани не препричавају тезе преузете из медија, већ се говори о стварима које је немогуће сакрити и које сви добро знају. Сваки спор око тога да ли је нешто урађено или није решава се кратком шетњом на лице места. Странкама је тај метод свакако јефтинији, али и неупоредиво тежи. У мањим срединама људи се међусобно познају, па им је тешко продати рог за свећу. Углед и глас који се заслужи годинама живота у некој средини не да се ни поправити ни покварити за два месеца. Изречене неистине и изневерена обећања се не дају лако забашурити и помести под тепих. А мештанима је врло важно ко ће их водити, јер на свакодневни живот куд и камо више утиче председник општине неголи Тадић или Коштуница.

Није ми намера да романтизујем чаршијску нарав српске паланке. Још мање да у њој тражим некакав узор близак аутентичној демократији. Ипак, пре него што са презиром одбацимо животну и политичку мудрост тог начина живота, запитајмо се да ли би се наши "велики" политичари понашали на исти начин када их од погледа грађана не би штитили тимови медијских експерата и затамњена стакла аутомобила.