Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колашинац пети на „Лецигрунду”

Колашинац пети на „Лецигрунду”

У вечерњем делу програма првог дана Европског првенства у Цириху Србија је имала једног финалисту и две атлетичарке у квалификацијама.

Претходно у квалификацијама Колашинац је из другог покушаја са 20,18 м пребацио норму (20,10), и са шестим резултатом квалификација изборио финале. Најубедљивији био је двоструки светски првак Немац Шторл (20,79), а од осталих одскочили су и Шпанац Борха са 20,53 и двоструки олимпијски шампион Пољак Мајевски са 20,58. Сви остали згурали су се у 23 сантиметра укључујући и Руса Лесног који је на једвите јаде, са 19,88 м, изборио финале, иако је ове сезоне куглу бацио 21,40 м.

У борби за медаље Колашинац је стартовао с осмим личним рекордом (20,85) у конкуренцији 12 финалиста... Нови рекорд, тачније хитац преко границе од 21 метра чека већ две сезоне.

У првом покушају пулет тренера Никоеле Томасовића није био успешан. Бацио је куглу око 20 метара, али није успео да се задржи у кругу. Преступ. Остала су му још два покушаја да избо бар осмо место које би му донело право на још три хица. Јединно он и Бугарин Иванов нису имли исправан резултат у првој серији, али треће место у том тренутку вредело је само 20,07 м. У другој серији Колашинац је тај резултат надмашио са 20,11 м, али он му је донео тек седмо место, јер су готово сви поправили своје резултате. На друго место избио је Борха са 20,86, а на треће Мајевски са 20,83. Колашинац је трећу серију дочекао на небезбедном седмом месту, али са 20,36 пробио се на шесто, али тек после протеста пошто су судије прво пресудиле да је преступио.

Три додатна хица нису дочекали ни Лесној, ни Иванов, који није извео ни један успешан хитац, међутим, улазак међу осам најбољих као да није растеретио Колашинца. Поново је преступио, али грешили су и остали, па је остао на шестом месту. У претпоследњем покушају репрезентативац Србије најзад је извео хитац који одавно најављује и прижељкује – кугла је пала на линију која означава 21 метар, али поново је преступио, јер је како је изјавио пратио куглу, па није извео ротацију до краја. Изнервиран чупао је косу... У последњем покушају задржао се у сегменту, бацио најбољи исправан хитац и досегао пето место – 20,55 м.

„Био сам спреман за много бољи резултат, што сам показао на Играма у Пријепољу са 20,79, али овде ми се све коцкице нису поклопиле” прокоментарисао је Колашинац своје учешће за сајт АСС.

Давид Шторл је првом покушају, чинило се, с лакоћом бацио куглу 21,41 м и то му је било довољно за одбрану шампионске титуле. Друго место освојио је Шпанац Вивас Борха са 20,86, а бронзу Пољак Томаж Мајевски са 20,83 м. Испред нашег репррезентативца пласирао се још само Хрват Стипе Жунић, једни учесник финала који је поправио лични рекорд – 20,68 м.

Ивана Шпановић је финале изборила првим скоком, како се и очекивало од власнице светске бронзе. Скоком од 6,66 за сантиметар надмашила је квалификациону норму и скочила једнако као и њена архиривалка Дарја Клишина. У првом покушају са 6,72 м финале је изборила и светска првакиња у дворани Францускиња Лезије, која брани шампионску титулу из Хелсинкија 2012.

Други резултат квалификација, прескочивши 6,70 м остварила је Немица Милајка Михамбо (отац Танзанијац, мајка Немица), а тачно 6,65 м скочиле су Румунка Алина Ротару и Летонка Аига Грабусте. Без норми, по основу резултата у вечерашње финале пласирале су се и Немица Баушке (6,56), друга Рускиња Кљашторна (6,53), Белорускиња Сударева (6,53), Швеђанка Јардер (6,52), друга Немица Могенара (6,50) и Словенка Ђорђевић (6,44).

„Радујем се новом одмеравању снага са најбољим скакачицама Старог континета. Србија је имала веома успешан дан на 'Лецигрунду', а пре свега честитам Асмиру који је још једном доказао да се убраја међу најбоље бацаче Европе” рекла је после квалификација наша рекордерка у скоку удаљ.

Тамара Марковић је са 53,41 поделила 22. место у конкуренцији 29 атлетичарки, заузевши пето место у својој квалификационој групи. Није разочарала, јер је ове сезоне из неколико пута поправила лични рекорд за више од секунде и по и 3. августа у Крагујевцу га довела до 53,2, а учешће на Европском првенству јој је подстицај за даљи рад.

„Копљаши” на делу: Јелача у финалу, Самац у квалификацијама

Једини од репрезентативаца Србије који ће се такмичити данас у Цириху су бацачи копља Ведран Самац и Татјана Јелача, с том разликом што Самац (24 године) стартује у квалификацијама са најслабијим личним рекордом (79,22 м) од 32 такмичара, док је наша рекордерка с лакоћом пребродила квалификације и вечерас баца у финалу.

Ученица тренера Драгише Ђорђића са 60,26 м надмашила је квалификациону норму у првом покушају и сачувала снагу за финале. Имала је трећи резултат квалификација, боља је била и од светске рекордерке Чехиње Шпотакове, која се такође штедела за финале. После квалификација изјавила је да јој брзо залетиште одговара...

Очигледно, Јелача је спремна да поправи сопствени државни рекорд (62,68 м), а то би и у овако јакој конкуренцији могло да јој донесе бољи пласман од седмог места, које је освојила пре две године на Европском шампионату у Хелсинкију. Уосталом, само с новим личним рекордом, то може да оствари, јер не сме да се пренебрегне  да је од финалисткиња само Швеђанка Флинк (61,96) слабија од Јелаче, а да је још једино Чила (Шпанија) ове сезоне бацила копље мање од Јелачиних 61,50 м.

Најстарија шампионка

Другу златну медаљу у Цириху, прву у женској конкуренцији, освојила је Британка Џо Пејви у спорој, такзичкој трци на 10.000 метара.

Пејви, вицешампионка из Хелсинкија 2012. победила је са 32:22,39 испред две Францускиње – Калвин Клеменс (32:23,58) и Лаиле Траби (32:26,03). Бранилац шампионске титуле Португалка Феликс била је тек 12, а успех Пејвијеве не би био чудан да прошлог септембра није родила друго дете и да на дан тријумфа није имала тачно 40 година и 325 дана. Тако је постала најстарија европска шампионка у овој дисциплини и једна од најстаријих уопште.

Данас на „Лецигрунду”

Копље, квалификације: Ведран Самац (17,30 ч).

Копље, ФИНАЛЕ: Татјана Јелача (20,40 ч).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.