Кључ за енкрипцију у рукама корисника

Једна од првих порука коју је одбегли амерички обавештајац Едвард Сноуден упутио јавности односила се на енкрипцију података. Укључивши се путем видео-линка на скуп у „Тексасу”, он је позвао технолошке лидере да направе једноставнији модел енкрипције који ће заштитити комуникације преко интернета од неовлашћеног надзора.

Компаније попут „Гугла” и „Јахуа” дуго нису биле вољне да примене најбоље методе заштитног кодирања, јер онда не би могле да дођу до података о корисницима који чине суштину њихове пословне политике (на основу њих продају огласе). Међутим, сада попуштају како би повратиле углед, озбиљно пољуљан Сноуденовим открићима. Два ривала ујединила су се у намери да заштите кориснике и најављују да од 2015. стотине милиона корисника њихове електронске поште могу да рачунају на безбеднију комуникацију, јер уводе ПГП енкрипцију.

Нова алатка отежаће посао америчке обавештајне службе НСА и других шпијунских агенција, јер да би читали мејлове сумњивих лица неће моћи да их хватају „у транзиту” као до сада, већ ће морати да хакују одређени компјутер.

НСА је, према Сноуденовим тврдњама, успешно пробила енкрипцију већине заштићених података. Ипак, није „провалила” његовог имејл провајдера „Лавабит”. Када је Еф-Би-Ај тражио од власника тајни кључ, овај је одбио и одлучио да затвори компанију.

Код ПГП енкрипције нису компаније те које чувају корисничке лозинке, већ га сам корисник чува на рачунару или смартфону.

На овај начин тајност комуникације се чува и од провајдера, па ако суд затражи нечију преписку, овај ће моћи да каже да нема кључ.

Нову опцију ће сваки корисник моћи да изабере ако жели. То подразумева да зна шта ради, да мора да чува кључеве на исправан начин и да зна да користи апликацију, каже Лука Герзић, стручњак за иформатичку безбедност.

– То су опипљиве ствари. Може лако да направи грешку, да пошаље кључ и слично. „Гугл” ће се трудити да све буде лако за коришћење, али корисници морају да знају шта раде. Основно је чување тих кључева.

Биће потребна нека врста едукације да би корисници могли да је примењују – објашњава Герзић.

Енкрипција ће бити компатибилна, што значи да ће преписка између корисника „Јахуа” и „Џимејла” бити заштићена од шпијунирња, али и комуникација са другим провајдерима који имају сличне методе заштите. Мана је што ће бити заштићен само садржај писма, а не информација коме је послато и како је насловљено.

У међувремену, свако може нешто да предузме да боље заштити личне комуникације. Сноуденово откриће да САД у име националне безбедности масовно надзиру обичне грађане широм света променила је свест грађана и трансформисала индустрију за енкрипцију.

„Дојче Телеком” од недавно продаје апликацију за смартфоне која енкриптује разговоре и пренос података, док „Водафон” има апликацију „безбедни позив” која, како тврде, кориснику гарантује исту безбедност коју има немачка влада.

У јулу се појавио „сигнал”, прва бесплатна апликација за „ајфон” која чува поверљивост разговора између два „ајфона”, а власницима „андроида” већ неко време су на располагању слични програми (Red Phone, Text Secure). Мана је што ове апликације могу да се користе само ако их имају оба учесника у разговору.

Компанија „Сајлент серкл” из које је недавно изашао „блекфон”, први телефон отпоран на прислушкивања, развила је читав пакет „антишпијунских” услуга. За месечну претплату од 13 до 40 долара нуди разговоре преко интернета попут „скајпа”, али за разлику од компромитованог „Мајкрософтовог” сервиса, који је наводно давао америчким службама неометен приступ разговорима, „Сајлент серкл” се рекламира као најбезбеднија могућа комуникација. У услугу су урачунати разговори са фиксним и мобилним телефонима у већини европских и северноамеричких земаља, Русији и Кини.

Стручњаци кажу да ова технологија јесте добра, али да не нуди стопостотну заштиту.

„Наиван је дилер дроге или терориста који верује да ће му овај начин комуникације бити попутно тајан. Ништа није сасвим безбедно”, каже за Ројтерс Бен Вуд, виши аналитичар фирме „Си-Си-Ес инсајт”.