Мурал Робина Вилијамса настао за два сата

Вест о смрти оскаровца Робина Вилијамса још се ширила планетом, а подно Бранковог моста у Београду освануо је мурал – портрет овог познатог глумца. Аутор овог графита је Марко, студент завршне године факултета на коме се изучава визуелна уметност. Не желећи да се његов идентитет открива у потпуности, јер особе које цртају на јавним површинама могу да буду кривично гоњене, у разговору за наш лист рекао је да је визуелни омаж једном од омиљених глумаца настао импулсивно.

– Дан пре него што сам чуо трагичну вест са другарима сам причао о филмовима у којима је играо Робин Вилијамс. Увече сам на интернету прочитао информацију да је пронађен мртав и сутра, чим сам се пробудио, узео сам две боје, црну и белу, и отишао да сликам – испричао нам је младић који већ осам година црта графитe.

Било му је потребно два сата да заврши мурал не баш малих димензија. Није имао скицу већ само фотографију холивудске звезде. Прво је желео да ослика зид код бензинске пумпе у Поп Лукиној улици али се, спустио Малим степеницама до Карађорђеве улице и ту „поставио” свој рад.

Лик Николе Тесле на графиту у истоименом булевару на Новом Београду (Фото М. Галовић)

Није се потписао на раду оронуле фасаде, што је уобичајено за графитере управо из жеље да акценат буде на осликаном лику. Захваљујући овом графиту, чије су фотографије објавили светски медији, а затим и многи поделили на друштвеним мрежама, свет је упознат да је у Србији на неуобичајен начин одата почаст цењеном комичару. Упркос изненадном успеху – да милиони виде његов рад – како нам је рекао, Марко неће да промени одлуку: графит ће оставити непотписан.

Драго му је што су људи испод мурала у Београду остављали цвеће, као и због коментара странаца-пролазника које је чуо док је цртао:

– Странци су препознали да радим Вилијамса док су Београђани питали да ли цртам Караџића или Дачића?

Мурал Гаврила Принципа у улици која носи његово име (Фото dw.de)

Осликавање портрета познатих личности и анонимних особа за ширу заједницу у одређеном делу Београда, није нови тренд у стрит-арту, појаснио је за наш лист Милош Милетић, члан Удружења „Курс”, некада цртач графита, а данас мурала.

– Не може да се говори о узлазном ни опадајућем нивоу присутности портрета. Њих је увек било. Пре две деценије у ободним деловима града млади, којима је спреј начин изражавања, цртали су комеморативно портрете преминулих другара. И у свету је то уобичајено – објаснио је Милетић.

Према његовом мишљењу у међувремену су друге друштвене групе преузеле овај начин комуникације:

– Попут навијача. Није неуобичајено да се на „граници” насеља исписују не само слова, већ и боје клуба, портрети њихових вођа.

И најбољи тенисер света Новак Ђоковић има мурале (Фото „Фејсбук”)

У Београду је овог пролећа освануо портрет Николе Тесле у истоименом булевару на Новом Београду. Мурал Гаврила Принципа са његовим цитатом неколико недеља је неоштећен стајао на бочном зиду зграде у улици која носи име овог члана „Младе Босне”, у близини аутобуске станице у Београду. Лик Драже Михаиловића у муралу који је, у међувремену, ижврљан, виде пролазници у Булевару Војводе Мишића. Тренутно најбољи тенисер света Новак Ђоковић има два мурала: на Кошутњаку и у центру Београда.

А на једној кући типичне војвођанске архитектуре у Зрењанину ове године осванула су лица јунака британске ТВ серије „Мућке”: Роднија, Дел Боја и стрица Алберта...

Нема списка фасада у Београду на којима је дозвољено цртање графита

У главном граду Србије тренутно нема списка фасада на којима је дозвољено цртање графита, објаснио је за наш лист Дарко Главаш, директор „Беоком” сервиса. Али, сви који се баве овом врстом урбане уметности, тврди Главаш, могу да се обрате Секретаријату за културу Београда. Потребно је да прибаве одговарајуће дозволе, од скупштине станара, уколико се ради о стамбеној згради, до оних из Завода за заштиту културе ако је здање под посебним режимом и у договору са комисијом града могу да сликају без страха да ће имати проблема.

– На „Белефу” смо угостили графитере из иностранства. Претходних година град је организовао догађаје како би системски и уз поштовање правних норми пружили могућност уличним уметницима да искажу свој таленат. Друга страна медаље су они цртачи који са спрејом, који може да се купи за неколико стотина динара, наруже већ нацртани мурал или исписују поруке погрдног или увредљивог садржаја. Без сумње, графити јесу део лица града, урбане уметности, али ипак морају да се поштују неке норме – оценио је Главаш.