Солидарност у сенци поливања

Осим што је за кратко време америчкој фондацији за борбу против Лу Геригове болести донео огромне донације и што је покренуо велики број људи широм света да у њему учествују, „ледени изазов” је јавност поделио на оне који не питају које је боје мачка све док лови мишеве и на оне који сматрају да се појединци на овај начин саморекламирају. И једни и други су помало у праву.

Акцијом у којој се познати поливају леденом водом и дају хуманитарни прилог, изазивајући именом друге да учине исто, није дириговао никакав стручњак за маркетинг, а ипак се великом брзином проширила Америком и Европом и постала својеврстан тренд, остављајући тако у другом плану свој првобитни циљ – скретање пажње на ретку болест.

Не дешава се често да једна хуманитарна акција наиђе на тако масован пријем. То се у блиској прошлости у Србији догодило са слањем ес-ем-еса за помоћ поплављенима и са прикупљањем помоћи за лечење Тијане Огњановић. Како се око једног племенитог чина некада окупи огроман број људи, док се друге сличне акције заврше без добрих резултата?

У оба поменута случаја у Србији, као и у леденом изазову, биле су ангажоване јавне личности и баш у томе културолог Маја Вукадиновић види главни разлог њихове масовности.

– Познате личности могу да заинтересују јавност за нешто. Друго што доприноси томе да се одазове велики број људи јесу друштвене мреже. Такође, поливање леденом водом или слање поруке су сасвим једноставне акције које не траже велики напор, а осим тога, поливање је и медијски атрактивно. Свако ће пожелети да види како изгледа кад то уради Џорџ Буш, Бил Гејтс или Новак Ђоковић – каже Маја Вукадиновић и додаје да сигурно има учесника који и не знају шта је сврха целе кампање.

Да познати мотивишу људе на акцију сматра и психолог Ана Влајковић, предавач на Факултету за медије и комуникације Универзитета „Сингидунум”. То, према њеним речима, нарочито важи за младе који се идентификују са својим идолима и желе да ураде исто што и они.    

Друга страна учешћа познатих у оваквим акцијама и оно што је најчешће на мети критика, јесте да то чине да би се саморекламирали. Истина, многи публицитет имају и без тога, али уколико је мотив јавно експонирање, он је овде добро искоришћен. То не значи да појављивање неког певача неће имати и негативне ефекте.

– Искреним алтруистима може да буде мало криво зашто се о њима ништа не објављује, а толика пажња се посвећује глумцима, певачима, спортистима иако можда нису ни дали прилог – напомиње Маја Вукадиновић.

Како се број учесника леденог изазова повећавао, и што су звучнија била имена, то је све више постајао спектакл, а све се мање говори о хуманој страни приче, о ономе због чега је све и почело. Можемо само да претпостављамо како би поједини учесници одговорили на питање зашто су себи на главу сручили кофу ледене воде.