Братски поздрав Ђорђевићу из Сарајева

 Кад се примакну велика такмичења у кошарци, један од незаобилазних саговорника је Богдан Тањевић (67), једини тренер који је с три различите репрезентације освајао медаље: европско сребро с Југославијом (Праг 1981), европско злато с Италијом (Париз 1999) и светско сребро са Турском (Истанбул 2010) после полуфинала са Србијом, због којег наши играчи и данас уздишу и жале због једне контроверзне судијске одлуке.

Тањевићеве приче о кошарци се неизоставно наслањају на Југославију, једину земљу којој и данас припада, на југословенску школу кошарке чији се утицај и данас снажно осећа у европској игри под обручима.

Недавно у Београду, прекјуче у Подгорици, јуче у Сарајеву, сутра у Љубљани... Тањевић и даље живи свој југословенски живот, обилазећи пријатеље, родбину и браћу по кошарци. Наш позив га је затекао у Сарајеву, граду у којем је постао тренер (клупски првак европе са Босном 1979, када му је било свега 32 година), у који је стигао као тек свршени студент светске књижевности и са бурмом круто приљубљеном за прст.

– Треба сад да се пребацим са ових политичких прича на кошарку – каже нам, пре свега, Тањевић док прекида један од својих монолога о немилосрдним творцима новог светског поретка (један његов пријатељ каже да би могао би да докторира на тему како су светски моћници уништили све оно што је ваљало на сваком педљу планете, па и Југославију).

Прелазимо на кошарку: шта очекујете од Светског првенства у Шпанији (30. август – 14. септембар)?

– Пре свега, рат између Шпаније и САД. Американци су по навици фаворити, али имајући у виду то да неће бити у саставу у којем су планирали, а да су шпански играчи, да тако кажем – национално освешћени – водиће се равноправна борба за злато. Шпанци немају проблема са отказивањима, код њих постоји огроман набој кад играју за своју земљу. На Олимпијским играма у Пекингу 2008. вићен је велики двобој у равноправном финалу. Треба знати и то да амерички професионалци тешко у септембру могу да буду у форми у каквој су с краја пролећа.

Тањевић, тренутно председник Удружења тренера Црне Горе, сматра да ће већина осталих репрезентација, а међу њима и Србија, равноправно конкурисати за „све оно што није финале”.

–Предвиђам као и многи ко ће у финале, али на све друго не бих смео да се кладим, јер има много уједначених екипа. Бразил је много ојачао, са играчима из НБА, Аустралију и Нови Зеланд ако потцениш можеш да изгубиш са 20 поена разлике, Француска може далеко и без Паркера, Хрватска је врло опасна јер је комплетна, Литванија је увек неугодна... Аргентина и Турска су мало старије екипе. Моји Турци ће бити тек опасни, кад им стаса генерација 1995-96, која има златне медаље у свим категоријама. Права ствар за Турске је то што у најбољим клубовима имају наше тренере, Душана Ивковића и Жељка Обрадовића. Њих двојица су из оне наше старе школе, они знају како да од талента направе врсног играча и сигуран сам да ће у Ефесу и Фенербахчеу лансирати неке од њих.

А Србија?

–Перспектива увек постоји, али тешко је прогнозирати. Србији страшно фали Недовић који би, у пару са Богдановићем, био сјајна комбинација и у организацији и поенима. Кад један мало падне, други се дигне... Ипак, Србија има добар тим и уз мало среће може далеко.

Као прекаљени тренерски стручњак да ли имате неки савет за српског селектора Александра Ђорђевића?

– Само братски поздрав. Био сам сигуран да ће бити тренер репрезентације Србије јер је то његов природан пут. Има бистрину и шарм, све одлике вође, све услове да буде велики европски тренер. Уједно, поздрав свим љубитељима кошарке у Београду и Србији, а највише мојим „клонферима” (надимак ОКК Београда).

----------------------------------------------

Млади су огледало Савеза

„Турска и Србија жању успехе у млађим селекцијама, а млади су прво огледало једне кошаркашке федерације. Кад се ту добро ради, све остало иде добро. Нормално, још кад би велики клубови имали слуха за развијање младих и за потребе репрезентације. Ак са 20 година не играш 20 минута, и то у мечевима где се ломи, нећеш развити свој потенцијал”, каже Тањевић који је у претходних десетак година много учинио за турску кошарку.