Ренесансни и модеран поглед на идеал класичне лепоте

Обнажене даме, дуге косе, узаног струка и савршено обликованих груди и кукова овековечене су на фотографијама Владимира Татаревића и Саше Прерадовића, изложеним у галерији „Артгет”  Културног центра Београда. На различите начине, два уметника бавила су се истом темом – идеалом класичне лепоте, па тако њихови радови заједно чине целину која у великој мери, како каже Прерадовић, „означава мушке тежње”.

Татаревићеви модели – девојке риђе, плаве или црне косе, чији су неки делови тела прекривени само прозирним тканинама тиркизне, љубичасте, браон или пурпурноцрвене боје – подсећају на актове старих мајстора сликарства.
– Хтео сам да савременом човеку покажем начин схватања и глорификовања лепоте женског тела у историји, а поготово у ренесанси – објашњава овај уметник.

Лепоту ових нагих дама, у елегантним, сензуалним позама истичу и црни рамови.

Саша Прерадовић и Владимир Татаревић у галерији „Артгет” Културног центра Београда

Прерадовићев приступ, према мишљењу Татаревића „модеран и минималистички”, карактерише одсуство било каквих предмета који указују на амбијент у коме су фотографије рађене, па се тако на позадини неутралних боја још више истиче лепота гипких женских тела.

Потцелина „Тензија”, према Прерадовићевим речима, објашњава његов опус. Завезане девојке, са деловима тела прекривеним грубим џаковима од јуте и тврдим дебелим конопцима, осликавају мистификацију жене.

– Ове фотографије представљају одређене стандарде које ми мушкарци идеализацијом намећемо. Друштво притиска жене, па се многе од њих уплету у те тежње  и тако постану сопствене жртве – објашњава Прерадовић.

Татаревићеве фотографије подсећају на актове старих мајстора сликарства

Његови остали радови представљају класичне естетске стандарде који се од античког доба срећу у уметности, а посебан део, „Ритам”, бави се естетиком покрета.

Спрат ниже, у „Ликовној галерији” КЦБ-а, посетиоци су, поред видео-рада „Слатка хармонија апсурда” који приказује уметнике Бањалучке филхармоније, провлачећи се испод белог чаршава, улазили у „Врт уживања” босанскохерцеговачког уметника Младена Миљановића. Радови су инспирисани гравираним цртежима на надгробним споменицима. Пролазећи кроз капију „Врт камена”, саздану од мермерних плоча украшених урезаним цвећем, и разгледајући комаде камена са уклесаним птицама, суграђани су стизали до централног рада –  триптиха „Врт уживања” који је подсећање на рад Хијеронимуса Буша „Врт земаљских уживања.

Младен Миљановић у „Ликовној галерији”

У галерији „Подрум” под називом „Рукрајзе” изложене су и слике Горана Драгаша. Његов опус посвећен је положају немачке националне мањине у послератној Југославији. Ови људи, насељени на просторима данашње Војводине још у доба Марије Терезије, по завршетку Другог светског рата сматрани су кривим за злодела својих сународника. Призори напуштених војвођанских кућа, празни кревети, прашњави столови, мрачни тавани мотиви су на Драгашевим сликама.

У „Подруму” је одржана и пројекција документарног филма „Албертов пут” Петра Бамбића, који говори о  животу Алберта Мајера, популарног конструктора филмских камера, припадника немачке мањине избеглог у САД после рата.

Поставка „Рукрајзе” Горана Драгаша у галерији „Подрум” 

Све три поставке у Културном центру Београда посетио је и министар културе Иван Тасовац.