Ко да купи рудник бакра

Последњих дана много се говори о приватизацији 502 предузећа у Србији после јавног позива заинтересованима да учествују у том процесу. Створена је таква атмосфера, поготово за предузећа у реструктуирању, да се спасиоци и стратешки партнери очекују једино да дођу из иностранства, са својим капиталом, технологијама, менаџментом и осталим што је потребно за успешно пословање.

Нисмо извукли поуке из неуспелих приватизација тих субјеката у прошлости. Могу да коментаришем догађаје везане за приватизацију РТБ „Бор” јер сам послом непрекидно присутан у Бору од 2002. године до данас.

Тендер за прву приватизацију био је објављен у септембру 2006. године а продавало се две трећине компаније за минимум 266,7 милиона долара, плус инвестиција од 150 до 200 милиона долара. Победио је румунски „Купрум” с којим је потписан уговор који је касније раскинут. Тендер за другу приватизацију објављен је у августу 2007. године с ценом од минимум 340 милиона долара, плус 180 милиона долара инвестиција. Од два кандидата бољи је био „А-тек” из Аустрије, који није испоштовао преузете обавезе и процес приватизације је стопиран.

Трећи тендер објављен је новембра следеће године, а Агенција је нудила 67 одсто власништва за минимум 300 милиона долара, које треба уложити за спровођење инвестиционог програма, односно за обнову постојећих и изградњу нових рударских и металуршких капацитета, за заштиту животне средине и намирење обавеза према осталим комерцијалним повериоцима. Дуг РТБ „Бор” од 500 милиона евра према држави конвертује се у 33 одсто власништва компаније.

Увидевши да не постоји озбиљан партнер, непосредно пре истека рока за пријављивање Агенција за приватизацију трансформише овај тендер у четврти, којим се тражи стратешки партнер коме се продаје 40 одсто власништва компаније за износ од минимум 116 милиона долара, које треба уплатити у року од три године, а држава се прихвата да обезбеди 130 милиона долара за изградњу нове топионице. Ни овај тендер није успео.

Да би неутралисала ефекат неуспеле приватизације, Влада креће с подршком за модернизацију РТБ „Бор” и обезбеђује потребне гаранције за изградњу нове топионице, капацитета 400.000 тона концентрата бакра годишње, нове фабрике сумпорне киселине и потребне опреме за рударство. Почетак рада топионице касни две године и реално је очекивати да почне следеће године, а пројектована цена изградње вишеструко је пробијена.

Проблем ће бити што РТБ „Бор” из сопствене руде неће моћи да обезбеди ни 50 одсто концентрата бакра за оптималан рад нове топионице. Из тог разлога, да би се обезбедио потребан концентрат, предложена је „приватизација” три рудна лежишта: „Борска река” (инвестиција 100 милиона долара), „Церово” (инвестиција 100 милиона долара) и „Чока Марин” (инвестиција 30 милиона долара). Задужење РТБ „Бор” порасло је на више од милијарду долара.

Рудник бакра „Пирдоп” у Бугарској има сличан садржај бакра у руди као у Бору, запошљава мање од хиљаду људи, а производи годишње више од 200.000 тона катоде бакра. РТБ Бор има око пет хиљада запослених, а годишње производи око 35.000 тона катоде бакра. Највећи проблем РТБ „Бор” је превисока производна цена по тони катоде, што је последица слабог искоришћења бакра из ионако сиромашне руде која се прерађује, као и лошег квалитета концентрата бакра. Ниједна нова технологија није уведена у РТБ „Бор” у последње две деценије и зато су резултати пословања веома лоши. Није искоришћена ни изузетно висока цена бакра која важи на светском тржишту последњих 7–8 година да би се смањило задужење РТБ Бор.

Да ли постоји начин да се побољша позиција РТБ „Бор”? Постоји, а то је примена нових технологија из ове области, чији су аутори наши стручњаци. У Србији је развијено неколико високопрофитабилних и еколошких рударских технологија за прераду бакра из руде и јаловине, као и за проналажење лежишта с квалитетном рудом. Да је РТБ „Бор” до сада применио те технологије остварио би профит од више десетина милиона долара годишње и решио неке од постојећих еколошких проблема. Ово су светске технологије и могу да се продају заинтересованима широм планете, а потребно је само направити српску репрезентацију за бакар и успех ће бити неминован. Тај тим може да састави само надлежно министарство, а са добром организацијом може се дефинисати и квалитетна стратегија за приватизацију РТБ „Бор”.

Привредник из Београда