Имала сам све у својим рукама

Од извештача „Журнала”

Њујорк – Имала је Јелена Јанковић сјајну прилику да поново стигне до саме завршнице на Ју-Ес опену. Играла је добро у прва три кола, а жреб се у њеном делу отворио практично до финала. Шансу није искористила. Поражена је у ноћном мечу на стадиону „Артур Еш“ у осмини финала од 17. годишње Белинде Бенчић 7:6 (8:6), 6:3. Ни три сет лопте нису биле довољне „Џеј-Џеј” сломи отпор 58. тенисерке планете.

Видно разочарана Српкиња као да није могла после меча да поверује шта се догодило.

– Невероватно, имала сам све у својим рукама. Играла сам добро у првом сету, контролисала дешавања на терену. Нисам реализовала три сет лопте. На 5:3 на њен сервис један њен бекхенд склизнуо је на линију. На 6:5 водила сам 40:15. Прво је погодила невероватан винер из ритерна. А онда сам на другу сет лопту бекхенд послала у дно мреже. Била сам толико сигурна у себе. Журила сам што пре да завршим. Једноставно морала сам да добијем тај први сет. Да сам га решила у своју корист, све би било другачије – говорила је наша најбоља тенисерка.

У наставку меча Швајцаркиња је играла са много више самопоуздања и стигла до највредније победе у каријери.

– У другом сету сам већ била и физички уморна. Велика влага, тешке лоптице, све ми је то стварало проблеме. Наравно и њој је било исто. Нисам ништа играла у том другом сету. Потпуно сам изгубила ритам и концентрацију – рекла је Јелена. – Једноставно све је решено у том првом сету. Пада ми на памет прича о крави која напуни канту пуну млека, а онда се ритне и све проспе. То се мени догодило.

Један од проблема је био и што Јанковићева није добро познавала ривалку.

– То је увек незгодно. Белинда поседује очигледан квалитет. Највише ме изненадило што често игра бекхенд паралелу. Има прилично равне ударце и доста је агресивна. Важна ствар је и да није имала шта да изгуби. И енергија је на њеној страни. Скоро дупло је млађа од мене. И поред тога чинило ми се да све зависи од мене. Не знам како сам ово изгубила. Моја кривица и нема никаквог оправдања.

У својој половини жреба Јанковићева је била најбоље рангирана тенисерка која је до осмине финала остала у жребу.

– То ме још више боли. Увек тако када ми се тако отвори, ја као да се изгубим. Стварно сам мислила да је ово мој турнир. Да може да се понови 2008. година када сам била у финалу. Није ми се дало. Не знам стварно шта више да кажем – незадовољно је одмахнула главом Јелена.

И ја бих навијала за њу

Током меча публика је више навијала за младу Швајцаркињу, него за Српкињу.

– Ма то је мени нормално, – рекла је Јанковићева. – Публика воли да види нова лица и увек навија за онога ко је аутсајдера. Није ми сметало што је подржавају. Па и ја да сам била на трибинама, навијала бих за Белинду.

Ко размишља о Сингапуру

После Њујорка Јелену Јанковић очекују учешће на азијској турнеји. Српкиња још увек има шансе да се домогне Мастерса у Сингапуру.

– Искрено, не размишљам о томе. Није ме у овом тренутку ни брига за Сингапур. Ја сам хтела у Њујорку да урадим нешто велико, а не у Сингапуру. Пропустила сам огромну шансу.