Освета прве даме

Између састанка са Обамом и разговора са Путином, француски председник Франсоа Оланд френетично шаље ес-ем-ес својој „бившој”, Валери Тривајлер, позивајући је да му се врати.

Бивша „прва девојка” шефа државе, како су је прозвали амерички медији, прва нелегитимна „прва дама” у Јелисејској палати, напустила је нешто пре тога председничку палату понижена пред очима читавог света. На насловној страни петпарачког листа осванула је фотографија „њеног” Оланда на скутеру који се упутио на тајни састанак са својом љубавницом, млађом и лепшом француском глумицом Жили Гаје.

Док се вест о љубавним згодама француског шефа државе муњевитом брзином ширила у фризерским салонима Њујорка, фавелама Бразила и у кишним шумама Папуе Нове Гвинеје, у Јелисејској палати се одвијала драма на коју ни писац Хамлета не би остао равнодушан.

Валери је појурила у купатило и бацила се на кесицу са пилулама за спавање коју је Франсоа покушао да јој отргне из руке. Успела је да му побегне у собу, али ју је Оланд стигао и отео пилуле које су се просуле по поду, али је она ипак прогутала један део.

Ово није сценарио неке јефтине мелодраме, већ парафразирани извод из књиге бивше прве даме, „Хвала ти за овај тренутак”, која је јуче објављена у Француској и о чијем постојању, кажу у Јелисејској палати, Оланд није ништа знао.

За Валери Тривајлер освета није јело које се сервира хладно. Новинарка која је имала амбицију да промени имиџ прве даме као смерне пратиље председника, решила је да узврати док је још вруће, док је Оланд на власти, и тако продужи линију на графикону његове популарности која иде право у амбис и прети да угрози саму институцију председника.

„Свог” Франсоа приказује као хладног лицемера кога је власт „дехуманизовала”, који јој пребацује што проводи превише времена у купатилу спремајући се за званичне вечере и који, што је још горе за једног социјалистичког председника, презире сиромашне, називајући их „крезубима”. Валери, која се никада није пронашла у улози прве даме, осећа се одбаченом. Иза затворених врата Јелисејске палате пакао су Оландови саветници, који га прате у најинтимнијим одајама, улазе у њихову спаваћу собу и купатило. Живот у Јелисејској палати који описује подсећа на двор француских краљева на коме владају интриге, лажна куртоазија и сплетке у које су умешане куртизане.

У Француској је то питање традиције. Архетип о владару који се између државних послова посвећује куртизанама није потпуно ишчезао у „републиканској монархији”, како некад називају француску Пету републику, основану 1958. године. Франсоа Митеран, Валери Жискар Дестен и Жак Ширак су имали велики број љубавних авантура, али су оне брижљиво скриване од јавности. Сада се, међутим, приватни живот председника износи на сцену, што је део свеприсутне маркетиншке стратегије у креирању председничког имиџа. У Француској ју је применио Никола Саркози у председничкој кампањи 2007. године.

Проблем је што ова стратегија има два лица, па се увођење камера у спаваћу собу често окрене против оних који манипулишу медијима. Тако је цео свет пратио раскид Николе Саркозија са његовом тадашњом супругом Сесилијом, која је из Јелисејске палате бежала на аеродром док је француски шеф државе јурио за њом у полицијским колима уз звуке сирена.

Жене председника које су раније имале улогу декора, избориле су се у међувремену за извесну аутономију, али су и оне постале жртве или свесни учесници великог медијској спектакла чији је резултат симбиоза политике и медија. Пар Оланд–Тривајлер је симбол ове перверзије у којој су новинари и политичари у истом кревету. Она, уосталом, и каже у својој књизи да се у Јелисејској палати осећала као да је на репортажи.

У случају Франсоа Оланда, који се представио као „нормални” председник који ће приватни живот вратити у сферу приватног, последице овог изношења прљавог веша у јавност су утолико веће по његов већ одавно нарушен имиџ.