Стопа сиромаштва у Србији највећа у Европи

У Србији, према званичним подацима, сваки четврти грађанин, односно 1,8 милиона људи, живи на граници сиромаштва, а док стручњаци оцењују да за израду дуго најављиваних социјалних карти нема ни људи, ни пара, надлежни најављују да је у припреми нова стратегија за борбу против сиромаштва.

Шеф тима за социјалну инклузију и смањење сиромаштва Владе Србије Жарко Шундерић подсећа да је постојала стратегија државе за борбу против сиромаштва, али је била ограничена на период 2003. до 2009. године. У том документу је, каже он, циљ био да се број сиромашних преполови до 2008, што је и учињено, али је, додаје, светска криза поново довела до повећања њиховог броја. Шундерић је рекао да је у току припрема нове стратегије, која ће се звати Програм реформи у области запошљавања и социјалне политике.

Колико ће лошу ситуацију нова стратегија морати да узме у обзир, најбоље илуструје најновији податак Републичког завода за статистику (РЗС) да је стопа сиромаштва код нас 24,6 одсто, што пласира Србију на прво место међу сиромашним земљама Европе: у презадуженој Грчкој та стопа је 23,1 одсто, а следи Румунија са 22,6 одсто, те Шпанија са 22,2 и Бугарска са 21,2 одсто.

„Ти људи нису нужно сиромашни, већ само имају већи ризик да то буду. Праг ризика од сиромаштва у 2012. години износио 13.680 динара месечно за једночлано домаћинство”, рекла је Тијана Чомић из РЗС-а и додала да је за трочлану породицу праг ризика од сиромаштва 24.624 динара, а за четворочлану 28.728 динара.

Научни сарадник Института друштвених наука др Нада Новаковић истиче да су светска истраживања још алармантнија и показују да код нас готово половина становништва живи лоше. Она сматра да угрожени грађани не би требало да се надају социјалним картама јер на првом месту „нема ко да попише 1,8 милиона људи”.

Новаковићева каже да држава за сиромашне издваја све мање, а и даље није решено који модел социјалне политике жели да води.

„У нашим законима доминира англосаксонски модел, а то је да је појединац одговоран за себе и своју породицу, а на сиромашне се гледа као на губитнике, неспособне да доприносе друштву. С друге стране, нама би више одговарао немачки модел од кога се бежи, а то је социјално-тржишна привреда која има већа средства и праведније их расподељује”, рекла је она.

С друге стране, каже Новаковићева, у 2013. се у односу на претходну годину број богаташа повећао са 88 на 100. „То значи да им држава иде наруку”, оценила је Новаковићева и додала да би држава ако жели реформе, „морала најпре себе да реформише”.

Танјуг