„Сибирска” демографија

Од доласка међународних снага на територију Косова и Метохије дешавали су се чести инциденти дуж административне линије раздвајања са централном Србијом. Ако се анализира просторни распоред инцидената уочиће се да су они најчешћи на простору разграничења општина Куршумлија и Подујево. Шта је то што је квалификовало овај сектор административне границе за овакве инциденте? Наравно, прво посежемо за дневно-политичким догађајима. Но они су само последица, а не узрок. За то постоје два разлога, етнички и демографски.

Први разлог треба тражити у историјском догађају који се одиграо још 1878. године. Припајањем Топлице Србији, на данашњој административној линији формирана је државна граница између Србије и Турске. То је условило етноцентричне миграције које су за последицу имале формирање не само државне већ и етничке границе. Из безбедносних разлога Србија почиње плански да насељава колонисте из Херцеговине на потезу од Мердара до Растелице са улогом граничара. Тада успостављена тврда етничка граница наставила је да егзистира до данашњих дана, без обзира на правни статус административне линије. Ако се анализира укупна дужина административне линије раздвајања КиМ и централне Србије, уочиће се да је ово једини сектор који има и одлику етничке границе, што није карактеристика осталих делова. При кретању кроз ове крајеве данас готово да нема разлике у односу на период пре 100 година. То најбоље илуструје пример да су приликом обиласка ових простора и Феликс Каниц (почетком 20. века) и сарадници Географског института „Јован Цвијић” САНУ (2006. године) на истом месту у засеоку Шушњар села Дабиновац добили полицијску пратњу.

Поред етничке границе, као други разлог морају се узети квантитативно-демографске карактеристике ове две општине. Према последњем попису (2011), густина насељености општине Куршумлија износи 20 стaновника на километар квадратни, а Подујева 142 становника. Ако се анализирају само насеља која се наслањају на административну линију, а не укупна територија општина, тај однос је још драстичнији: три становника наспрам 120 становника. Овоме би још требало додати податак да се у овој зони налазе и три угашена села на територији општине Куршумлија–Вукојевац, Тачевац и Растелица. Оваква демографска асиметрија додатно је утицала на безбедносне прилике и она се може сматрати другим разлогом.

Упади Албанаца често су и економски мотивисани. То се најбоље види на примеру крађе шуме и стоке. Као последица асиметрије долази до великог демографског притиска који је, наравно, усмерен на територију општине Куршумлија. Пример првог угашеног села у Србији – Вукојевца, то и илуструје. Приликом обиласка овог дела терена, истраживачи Географског института 2006. године нису успели да пронађу село иако су на располагању имали детаљне топографске карте и навигацију. Утврђено је да од Вукојевца није остао ни камен, и то у буквалном смислу. На месту на коме смо стајали, карта је показивала центар села, а ситуација на терену да је реч о ливади. Становништво је осамдесетих година прошлог века продавало куће као грађевински материјал, и тако су с временом потпуно „разграђене” све куће у селу, укључујући и помоћне објекте, а материјал одвезен углавном у подујевска насеља. Објашњење процеса „разграђивања” лежи у геодетерминистичком, а не геополитичком тумачењу. Наиме, цео овај простор је геолошки изграђен од стена које немају својство техничког камена. Стога је камен за изградњу стамбених објеката на овим просторима имао високу тржишну вредност. Албанско становништво је откупљивало овај материјал јер је услед демографске експанзије имало потребу за грађењем нових стамбених и привредних објеката у суседним албанским селима Преполац, Горња Дубница, Крпимеј и Метоија. Најближи извор материјала представљале су напуштене куће суседних српских села Вукојевца и делимично Тачевца. Ове чињенице недвосмислено указују да ће влада морати да дефинише политику управљања овим и другим напуштеним просторима у Србији у циљу спречавања будућих негативних безбедносних, економских и политичких процеса.

Географски институт „Јован Цвијић”, САНУ