Немачка: Србија сигурна земља

Горњи дом немачког парламента Бундесрат у коме су заступљени представници свих 16 немачких покрајина, дао је сагласност на закон којим се Србија проглашава земљом сигурног порекла. Ова одлука Бундесрата значи да су захтеви за азил њених грађана у принципу неосновани, премда се појединачно могу потврдити и да се поступак за повратак азиланата у домовину скраћује, преноси Танјуг.

Поред Србије, земљама сигурног порекла проглашене су и Македонија и Босна и Херцеговина. То значи да избеглице из сигурних држава могу лако да се пошаљу назад у домовину. Чак и сада, већини подносилаца захтева из тих земаља није признат избеглички статус.

Зеленим светлом Бундесрата, после сагласности Бундестага, нема више никаквих препрека на путу примене закона којим се и дефинитивно потврђује да у све те три балканске земље нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања политичких неистомишљеника, па тиме ни основних разлога за подношење захтева за азил.

Немачки демохришћани желели су да се на листу слободних земаља ставе и Албанија и Црна Гора, али су се социјалдемократе томе противиле. Организације за заштиту избеглица и људских права критикују, међутим, план за проширење листе такозваних сигурних земаља и указују на дискриминацију Рома у балканским земљама.

Према подацима савезне владе у Берлину, прошле године је од 22.000 захтева за азил грађана Србије, Босне и Македоније, свега 60 одобрено, показује статистика. Чак и у то мало позитивно решених случајева за грађане Србије није утврђен никакав прогон, већ, како се наводи, личне препреке за протеривање назад, попут болести подносиоца захтева.

Немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер је пре неколико месеци најавио да ће тим законским изменама три месеца после добијања статуса азиланта ти људи имати право на приступ тржишту рада, док су до сада морали да чекају годину дана, по стицању азилантског статуса.

Проблем лажних азиланата, који су у Немачку хрлили због социјалних привилегија и новца, претио је пре неколико година да угрози безвизни режим Србије са ЕУ. Када је, међутим, реч о азилантима из Србије, пре неколико година су чак и министри захтевали да се због повећаног броја лажних азиланата из Србије и Македоније преиспита безвизни режим тих земаља са државама чланицама ЕУ.

Статистика је показивала да је, рецимо, у јануару 2010. године било 68 захтева за азил из Србије, а у септембру две године касније чак 1.395. Према немачким рачуницама, један одрасли подносилац захтева за азил, без деце, при просечном трајању поступка од два месеца, добија око 700 евра, плус трошкове за повратак у земљу.

Стефановић: Немачка нас доживљава као партнера

Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова, изјавио је јуче за „Политику” да је ово добра вест за Србију.

„То потврђује да Немачка Србију доживљава као партнера са којим ће убудуће заједнички радити на смањењу лажних азиланата, како би наша држава још брже ишла ка чланству у Европској унији”, рекао је Стефановић. Д. С. В.