Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бијенале таписерије – „Традиција новог”

Бијенале таписерије – „Традиција новог”
„Спирала као ванвременски симбол постојања”, Дивна – Дуца Миливојевић (Фото Анђелко Васиљевић)

Двадесет прво Бијенале таписерије отворено је у Кући краља Петра. На изложби су своје радове представила 23 уметника различитих генерација. На свечаности је уручена плакета Снежани Пешић-Ранчић за дело „Мимоилажења” рађено у акрилику и сувој трави на текстилу. Велика награда Бијенала није додељена.  

Одлуку да се не додели највеће признање Бијенала, које организује Секција за текстил и савремено одевање УЛУПУДС-а, донео је Савет Бијенала који је радио у саставу Весна Лакићевић-Павићевић, Златко Цветковић, Маја Гецић, Василије Ковачев и Љубица Јелисавац-Катић.

Изложба се одржава под слоганом „Традиција новог”. Ауторски концепт потписују Златко Цветковић и Весна Павићевић.

Манифестација обележава четири деценије од оснивања. Покренули су је УЛУПУД и Галерија Дома ЈНА 1974. године.

Љубица Јелисавац-Катић, кустос изложбе, подсећа да је таписерија, иако данас измештена од разбоја у сферу другачијег посматрања, много важна као спона традиционалног и модерног. Изложба, према њеним речима, има ретроспективан карактер, али отвара и нове путеве таписерији 21. века.

Леонора Векић, једна од учесница изложбе чији радови красе унутрашњи хол културног здања, подсетила је да свака жена у себи носи унутрашњи „нерв” за ручне радове.

– То је похрањено у нама, без обзира чиме се бавимо, а у савременом брзом темпу готово је немогуће радити техникама како су то чиниле наше баке – каже Векићева и објашњава да је и она прибегла другачијем изразу. За своју необичну „таписерију” користила је вуну и памук. Њихове црвене нити спојене у средини кругом од клирита направиле су својеврсни „кавез” од пода до плафона, а као подсећање на традиционални рад убачен је мали хеклани миље.

Катарина Лазић-Васиљевић, која је аутор по позиву, свој рад назван „Гравитациона парабола” сместила је у поткровље. Ово дело направљено од порцеланских плоча, на којима су стихови песама, и морског канапа испунило је собу, а у својој симболици носи љубав којој човек по природи гравитира.

На изложби су се представили и Јелена Бабић, Душанка Ботуњац, Љиљана Бурсаћ, Јармила Вешовић из Француске, Ана Вукадиновић, Нивес Павловић-Вуковић, Маја Гецић, Гордана Глид, Гордана Ћирић-Крстић, Марина Костић, Маринела Кожељ, Снежана Крејић, Дивна – Дуца Миливојевић, Арпад Пулаи, Божица Рађеновић из Канаде, Снежана Пешић-Ранчић, Матеја Родичи, Снежана – Нена Скоко, Загорка Стојановић, Марија Сараз-Такач и Милош Томић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.