Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одрубљивање глава подсећа на време Турака

Одрубљивање глава подсећа на време Турака
Фото Бета

Грађани нису нимало равнодушни пред призорима у којима екстремисти Исламске државе одсецају главе новинарима и хуманитарним радницима, али су подељени када је реч о томе да ли Србија треба и на који начин да се укључи у борбу против Идила коју предводе Сједињене Америчке Државе.

Миле Стојаноски (67), електрозаваривач у пензији:

Против зла треба реаговати. Одрубити човеку главу у 21. веку – то ме подсећа на велику беду људског интелекта. Крајње је грешно то радити. Подржавам то што се Србија прикључила борби против Исламске државе. Мишљења сам да то зло треба искоренити, али не системом бомбардовања, где гине недужан свет, већ да се смисли неки други начин. Жртве су појединци који су се школовали и раде новинарски и хуманитарни посао, и њима су скинули главе и то приказали целом свету. Ми у тој борби можемо да помогнемо обавештајно. Оне који ратују добровољно треба најстроже осудити и казнити. Треба да сузбију своје емоције и не треба то да раде ни за паре ни за разне идеологије. Једноставно, то треба законом забранити. Бесмислено ми је да у име вере наш човек иде да се бори против неког џихадисте, то не води ничему.

Зоран Живковић (34), графички дизајнер:

Не можеш да објављујеш рат целој једној верској групи због неколико екстремиста и неколико чинова. Нисам за то да се ми ту мешамо. Не знам да ли би то људи овде подржали, да је био расписан неки референдум. Због чега би људи овде подржавали тако нешто? Не може Вучић да каже: ’Ајде сад цела Србија против ислама. Многи људи код нас имају рођаке који су исламске вере. Није добро и ништа добро из тога не може да проистекне. Мислим да су то нека шлихтања на политичком нивоу. На крају награбуси обичан свет. Ако буде неке одмазде, настрадаће невини људи и зато се не треба играти таквим потезима. Вучић није изабран да у име народа прича о верским ратовима.

Александар Ђорђић (54), таксиста:

Увек сам се чудио, кад је био рат у Хрватској и на Косову, како та цивилизована Европа дозвољава да се то дешава у срцу континента. А сад се исти ти чуде шта се дешава у Авганистану, Ираку, Сирији... То значи да нешто није нормално. Одрубљивање глава ме подсећа на време Турака. Ми смо толико „ситни” и „мали” и не требало да се мешамо у те ствари. Неко ће прочитати да је Србија ушла у ту игру, а то није добро за нас. Треба да пређемо преко тога ћутке. Мислим да нисмо дошли до тог стадијума да бисмо се плашили неке одмазде али мислим да не би требало да се мешамо. А посебно бих забранио да наши људи иду у ратове у име вере, а ако оду, треба их најстроже казнити. Тако су ишли у Хрватску и Босну, па нико није одговарао због тога.

Миодраг Николић (63), трговац у пензији:

Када сам видео слике одрубљивања глава, на мене је то оставило грозан утисак. Ти новинари и хуманитарци су тамо отишли службено, а не да би ратовали. Џихадисти су их заробили. Све ме то подсећа на рат у Босни и на Турке пре седамсто година. То је катастрофално и против тог зла се треба борити.. Која је то логика да неком одрубите главу, и то репортеру или хуманитарцу који помаже болеснима.

Вучић није требало да подржи рат против Исламске државе јер су све то Американци изазвали. Не би требало да идемо да ратујемо него да склапамо послове и да напредујемо.

Сутрадан може да се деси да неко овде настрада због неке освете исламиста. Не би требало да се играмо с тим и морамо да будемо на опрезу. Они иду на уништавање и свете се, а свакога ко подржи Америку сматрају непријатељем.

С којим правом неко иде да ратује у име Србије и да то све објављује људима који га прате на „Фејсбуку” и „Твитеру”. Такве појединце треба одмах ухапсити кад се врате у Србију.

Али код нас се за све нађе неки изговор.

Љиљана Шевић (55), лекар:

Сваки нормалан човек ужасава се пред сликом одрубљивања главе другом човеку. Наводно, друштво напредује, постаје хумано, а сведоци смо да није тако. Мислим да је исправно то што подржавамо борбу против тог зла. Није Србија сама на планети, и ми смо део света. Наравно да нећемо слати наше људе у рат већ ћемо помоћи на неки други начин. Неки тврде да је то почетак уласка Србије у НАТО. Не би требало да се плашимо џихадиста и да стрепимо од неке одмазде, јер онај који се плаши, никад се неће изборити за боље сутра. Треба се супротставити свему што је лоше. А оне који из Србије самоиницијативно иду да ратују треба спречити у тој намери и најстроже казнити.

А. Б.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.