Шта све мучи осамнаестогодишњака

За шта је све спреман, чему може да се нада и каква осећања гаји тинејџер од 18 година. О томе су написане многе књиге, филозофске и психолошке расправе, снимљени филмови и овај узраст био је честа тема песника и музичара. Једноставно, реч је о добу када се још дечачка личност упушта у самоиспитивања, у промене које га касније квалификују као човека.

А те промене нису ни лаке ни једноставне. Многи их погрешно схвате, лако потпадају под туђе утицаје у залудном мишљењу да копирање најразличитијих јавних личности може од њих да створи „некога”.

Управо о том неспоразуму младог човека са самим собом говори композиција „Осамнаест ми је” чувеног Алиса Купера. Снимљена је 1970. за албум „Љубав до смрти”. Бенд који ју је снимио звао се по певачу, што му је касније омогућило да створи блиставу каријеру. Када је издата као сингл носила је скраћени назив: „Осамнаест”.

Песма говори управо о тим фрустрацијама које описују и психолошко стање младих заљубљеника у рокенрол, па и Куперових следбеника. Јер када је снимљена, било је то време када млади у САД и у још неким државама нису стасали за гласање или за конзумацију алкохола на јавном месту, али су зато били и те како добра база за слање на одслужење војног рока а одатле је пут водио директно у џунгле Вијетнама где је живот америчког војника мало вредео.

Како је потврдио бубњар групе Нил Смит, „била је то песма о одрастању током шездесетих, са стиховима који су казивали да држава може да те пошаље на ратиште али ти истовремено не дозвољава да гласаш, па нисмо ни сањали да ће композиција постати врста химне”.

У оригиналној верзији, „Осамнаест ми је” трајала је осам минута што је помало неуобичајено за хит таквих размера.

Према причи Купера изнетој у интервјуу часопису „Моџо”: „’Осамнаест’ је била композиција уз коју смо се загревали уочи пробе или неког снимања. Али онда је у једном тренутку продуцент Боб Езрин самоуверено изјавио: ’Ово је хит!’ ’Како’, упитали смо га? ’Упростите је’, рекао је, и додао клавир на линију баса. ’Не можеш да убациш клавир у композиције Алиса Купера’, протестовали смо. Јер бенд се ослањао на свирку две гитаре, баса и бубња. Али испоставило се да је Езрин у праву. Када смо преслушали композицију са овим додатком нисмо веровали како добро звучи”, закључио је Купер.

Трајање композиције на снимку сведено је на једва три минута. Издавачи су били одушевљени а „Осамнаест ми је” постао је хит. Езрин је наставио да ради са бендом водећи рачуна да њихове песме могу да се уклапају у шему за емитовање на радио-таласима.

Бенд је кренуо правим путем. Свирке су се низале једна за другом. Карактеристична шминка коју је за концертне наступе користио Алис Купер давале су целој представи додатни интригантни плус.

„Осамнаест ми је” су први пут извели на једном скупу љубитеља аутомобила у Детроиту. Интересантно је да се Купер током њеног извођења „претварао” управо у дезоријентисаног осамнаестогодишњака, и начином певања и покретима на бини.

„Био је то један од највећих скупова тинејџера те године ’Осамнаест’ смо извели први пут уживо. Публика је полудела, а управо то је било оно за чиме смо тежили”, испричао је певач једном приликом.

------------------------------------------------------

Осамнаест ми је

Линије обликују моје лице и руке

Линије обликују одозго до доле

А ја сам у средини, без икаквих планова

Ја сам и дечак и човек

Осамнаест ми је, а не знам шта желим

Осамнаест, стварно не знам шта хоћу

Осамнаест, мораћу да се склоним одавде

Осамнаест морам да се макнем одавде

Одјурићу у свемир, о да

Имам мозак бебе, а срце старца

Требало ми је осамнаест година да дотле доспем

Не знам баш увек шта причам

Као да живим усред сумњи

Јер, осамнаест ми је, и сваки дан сам збуњен

Осамнаест, једноставно, не знам шта да кажем

Осамнаест, морам да бежим одавде

Вау, линије обликују моје лице и моје руке

Линије формирају налево и десно

А ја сам у средини, средини живота

Ја сам дечак, ја сам човек

Осамнаест ми је и то ми се допада

О да, волим то, свиђа ми се, волим

Осамнаест, осамнаест

И то ми се свиђа