Јефтинија, млађа, али боља Звезда

Од нашег специјалног извештача

Истанбул – Црвена звезда Телеком је изгубила сва три меча на веома јакој генералној проби за нову сезону – турниру „Глорија куп” у Истанбулу – али није разочарала. Одиграла је добро против два кандидата за трофеј Евролиге (ЦСКА и Фенербахче Улкер) док у последњем сусрету, са екипом која би могла да буде откровење наредног пролећа (Ефес), није била ни близу игре каквој тежи.

Када се узму у обзир све околности последњих недеља, „црвено-бели” су деловали можда и боље него што су и сами очекивали. Неколико талентованих, домаћих играча, добиће шансу да буду носиоци игре, што ће сигурно и Звездина публика лепо прихватити. Поједине акције на истанбулском турниру деловале су као „наставак мадридске чаролије”, јер стиче се утисак да је успех репрезентације (Звезда има два играча у њој и још неколико са ширег списка) улио додатно самопоуздање и у нашу клупску кошарку. Било је потеза због којих вреди долазити у дворану.

Тренер Дејан Радоњић, с којим смо разговарали у истанбулском хотелу „Хилтон” јутро после турнира, сматра да његов тим има лепу перспективу и да ће то доказати онда када буде најважније – на пролеће. Каже да му не треба алиби на почетку сезоне, али да неке чињенице ипак треба ставити на папир: екипа је тек недељу дана комплетна (имајући у виду да је један од новајлија Јовић свој први сусрет са њом имао у авиону за Истанбул), стигла је читава петорка нових кошаркаша, неки се још нису сасвим опоравили од повреда, најосетљивију улогу тиму (плејмејкер) преузима играч (Вилијамс) који је поптпуно другачији од свог претходника (Нелсон)...

Звездин шеф стручног штаба не жели да обећава ништа, али једном својом изјавом недвосмислено поручује да су циљ у предстојећој дуго чекане титуле у АБА лиги и Првенству Србије...

Какви су ваши утисци са тирнира у Истанбулу?

Задовољни смо пре свега због тога што смо позвани на један овакав турнир и што смо имали прилику да се сретнемо с клубовима који ће сигурно и ове године бити у врху европске кошарке. У специфичној смо ситуацији јер нам је припремни период био такав да смо практично све време радили у етапама: имали смо играче који су се прикључили уочи самог пута за Истанбул, Дангубић је почео да тренира после тромесечне паузе без трчања, на све то само пар дана заједничког тренинга кошаркаша који би требало да се упознају са системом нашег рада. У таквој стању смо играли потив тимова какви су ЦСКА, Фенербахче и Ефес. Ако се све то узме у обзир, прва два меча су била боља од очекиваног, док је трећи указао на неке недостатке. Нема разлога за бригу, али морамо то озбиљно да схватимо јер већ 3. октобра почињемо сезону против Левског. Требаће много рада и времена да све дође на своје место.

Тим је претрпео доста промена овог лета. У чему ће се, кад је у игра у питању, разликовати у односу на онај из претходне сезоне?

Разлике су врло јасне. Имамо знатно јевтинији, знатно млађи тим, али очекујем да ће то бити и бољи тим. Имамо новог плејмејкера Вилијамса, другачијег од Нелсона, што доноси неке нове ствари. У овом тренутку је најважније да се сви прилагоде ономе што смо зацртали и да кроз рад и утакмице, где су упркос свему победе обавеза већ од првог кола, покушамо да искористимо предности које имамо на свим позицијама. Имали смо искусније играче прошле године, то је доносило одређену предност, али је имало и одређене баријере.

Митровић и Тејић су доста напредовали у последње време. Колико стижете да се посветите сваком од младих играча понаособ?

Посвећујем им се сваког дана. На позицији тројке имамо двојицу најперспективнијих домаћих играча Калинића и Дангубића, ту су већ Митровић и Тејић иза кога је специфична сезона у којој је имао доста повреда. Стигао је Јовић, Блажић је нешто старији од њих... Наша екипа има квалитет да ове године донесе Звезди оно што се тако дуго чека, а зна се шта је то.

Кад се упореде Нелсон и Вилијамс, шта Звезда добија а шта губи на позицији организатора игре?

То су два различита типа играча. Таленат који има Вилијамс био нам је потребан прошле године. Нисмо имали таквог играча и то се осећало у појединим тренуцима када нам је то било и најпотребније. Вилијамс треба својим квалитетом и талентом да донесе младој екипи сигурност. Дошао је у таквом стању да захтева дужи процес тренинга да би се подигао на ниво који ми очекујемо.

Већ у петак почиње сезона, у госте вам долази Левски, у првом колу АБА лиге. После идете у Загреб (Цибона, 7. октобар), док је први ривал у Евролиги Галатасарај код куће (16. октобар). Шта очекујете?

Морамо да будемо стрпљиви. Биће сигурно осцилација у првом делу сезоне. Почетак ће бити специфичан, јер добре ствари не могу да се дешавају преко ноћи... Морамо да проведемо много сати у сали сви заједно да бисмо на крају сезоне урадили оно што се од нас очекује, а ја верујем да ћемо то и да испунимо на пролеће... Имамо АБА лигу са новим системом такмичења, где је најважније да у априлу будемо најбољи, због плеј-офа, да бисмо освојили АБА лигу јер то нам је један од циљева. Наравно, највеће амбиције имамо и у домаћој лиги. Што се тиче Евролиге, у нашој групи су четири веома квалитетна клуба (Олимпијакос, Лаборал Куча, Галатасарај и Валенсија, плус Нептунас), са великим буџетима, са појединим играчима који коштају као читав наш тим. Тешко је било шта обећавати у таквој групи. Није распоред идеалан, јер већ на старту, прерано за нас, код куће имамо тежак меч. Нећемо тражити алиби. У Арени, пред нашим навијачима, извлачићемо максимум а како време одмиче биће то све боље.

Шта је са Светског првенства у Шпанији оставило на вас најснажнији утисак?

Свакако главни утисак је успех Србије са Салетом Ђорђевићем. Негативан утисак је специфичан однос шпанске репрезентације који је се обио о главу њеним играчима и довео до дебакла.

Ваша Црна Гора је разочарала у квалификацијама за Евробаскет?

Дефинитивно резултат није добар. Црна Гора ће бити годину дана без такмичења, па тек онда иду квалификације, па ако се ту прође тек онда ново велико такмичење. Налазимо се у специфичној, не баш пријатној ситуацији. Сада је циљ да се такво стање што пре превазиђе. Неће бити лако мотивисати играче да буду део тима који поново мора да се успиње ка висинама.

Да ли постоји патриотизам у модерном спорту?

Времена су се променила. Нека схватања која смо ми имали, не само у спорту већ укупно у друштву, сад су у другом плану. На простору Југославије је слична ситуација, сви се суочавају са тим, нестаје онај однос према репрезентацији какав је постојао у оно време док смо ми расли. Али, треба радити на томе да играчи с радошћу играју за репрезентацију.