Наплата преко „Пејпала” – шанса за фриленсере

Србији је пролетос у време катастрфалних поплава на стотине хиљада евра помоћи уплаћено на „Пејпал” рачун, који није отворен у Београду, већ при амбасади у Бриселу. Другачије није могло јер наша земља, иако је прошле године омогућено плаћање ка иностранству преко „Пејпала”, и даље није међу онима које могу да примају уплате преко овог сервиса.

Ово би могло да се промени већ сутра, пошто су у недељу допуњени општи услови на сајту америчке компаније. Србија је сада међу више од 190 земаља чији ће становници моћи и да примају новац на овај начин, али није сасвим извесно да ли ће правила бити примењена одмах. Када су услови промењени у сегменту плаћања, прошло је годину и по док услуга није заиста омогућена.

За грађане, предност овог сервиса у односу на плаћање картицом јесте у томе што осетљиве финансијске податке не откривају сваком е-трговцу, већ само „Пејпалу”. Свако ко има интернационално важећу картицу може да се региструје бесплатно. Такође бесплатно је и слање новца и плаћање, док провизију плаћа прималац, односно продавац (креће се око три одсто).

Иако постоје и други сајтови преко којих може да се и плаћа и наплаћује, „Пејпал” је далеко најпопуларнији јер је заступљен на свим континентима. Од септембра прошле године рубља је постала двадесет шеста валута са којом сервис ради, па је руским клијентима омогућено да обављају трансакције, преносе и готовинске уплате у националној валути. Динар за сада није на списку, што значи да ће се трансакције обављати у некој од страних валута. Продавцима новац може да стоји на налогу на „Пејпалу” и да се користи даље за плаћања, а може и да се пребаци на повезани рачун у банци.

О томе шта за Србију значи пријем новца преко овог сервиса говорило се јуче на скупу „’Пејпал’ и дигитална Србија, где смо сада, а где можемо и треба да будемо”, у организацији Центра за развој интернета.

Жарко Птичек, ИТ правник, рекао је да су постојећи закони добри и да „Пејпал” може да дође и пружи услугу, али је нагласио да постоје препреке у тумачењу норми које би могле да онемогуће услугу.

Око 200.000 грађана је претходних 18 месеци користило амерички сервис за плаћање. Зоран Торбица из Центра за развој интернета рекао је да пријем новца може много да помогне, јер верује да ИТ индустрија можда да повуче Србију напред.

– Ми имамо конкурентне услуге и производе старт-ап фирми, али кад ти људи направе нешто добро и крену то да монетизују, уместо да се баве продајом и маркетингом, морају да изучавају прописе. Онда или пропадају или пребаце пословање у земљу која има једноставнији законски оквир за пословање. Поента је да мале фирме и фриленсери могу на овај начин да зарађују – рекао је Торбица, наводећи да би према неким проценама Србија годишње могла да приходује више од шест милијарди евра преко интернета, а да је прошле године остварено тек 230 милиона евра промета.

Годишњи извештај Републичког завода за статистику показује да број грађана Србије који купују преко интернета стално расте. Међутим, последњих шест година стагнира број фирми које нуде производе и услуге преко интернета (око 20 одсто).

– Један од разлога је законска регулатива која је прилагођења традиционалном начину пословања и фаворизује печат, потпис и папир. Други је недостатак инфраструктуре односно приступачних банкарских сервиса који би омогућили наплату производа и услуга, а трећи слаба конкурентност домаћих производа на глобалном тржишту – објаснио је Слободан Марковић, саветник Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС).

Заменик генералног менаџера „Пиреус банке” Дејан Тешић објаснио је да се „Пејпал” суштински разликује од класичних банкарских платних система по томе што је донео слободу да мале компаније које нису могле да испуне компликоване услове банака отворе налог и на овај начин продају своју робу и услуге. 

Ј. Ј. К.