Ново лице а не јесење цвеће

Сваких седам година, наводно, у човеку се промене ћелије и ми, теоретски, постајемо нови људи. Почетком деведесетих почињао сам соло каријеру и тражио нове изазове. А сада се десила нова ситуација и, што због економске кризе што због другачијег погледа на свет, моји текстови из осамдесетих поново су, нажалост, постали актуелни. Неки од њих, у потпуности су се остварили.

Овако у разговору за наш лист словеначки музичар Зоран Предин објашњава разлоге због којих у Београд долази са новом-старом групом „Лачни Франц” са којом ће наступити и у Новом Саду, Нишу и Ужицу. Повод за концертe по региону јесте и нови албум, а као почетак повратка на сцену, бенд је објавио и нови сингл.

– Желео сам и да оне старе песме које се увелико обистињују представим уживо не само старим фановима већ и најмлађима. Знам да за то треба нова екипа која ће песме из новог таласа да свира истом оном жестином којом смо свирали осамдесетих, јер оне морају да буду жестоке и бескомпромисне. Док сам свирао шансону, џипси свинг, пропутовао свет, био сам присиљен да унутар сваког жанра радим компромисе. Са „Лачним Францом” сам потпуно слободан да свирам и наступам како ја желим. А то је велико олакшање – каже Предин који је са члановима групе „Зевс” 1979. основао бенд „Лачни Франц”.

Последњи већи концерт одржали су у априлу 1996. у Сарајеву, а први задатак који пред собом имају сада, јесте да увере и стару и нову публику да се „не ради о јесењем цвећу, профитабилној носталгији”.

– Напротив, желимо да их уверимо да је реч о свежој, конкретној свирци. Радим десет нових песама за албум који ћемо објавити већ на пролеће. А сада представљамо своје ново лице. Кренули смо од почетка како бисмо стали на ноге и како би нас и нова публика схватила попут старих обожавалаца – објашњава Предин.

На питање да ли су и нове песме у старом маниру, каже да су то рокерске песме без длаке на језику, без додворавања.

– Није ми потребно да се обазирем на било каква ограничења. То је нека нова слобода и ја у томе уживам. На крилима те нове енергије, са четворицом младих момака, нове песме одмах уклапамо у програм. За почетак сам одабрао клупске свирке. Момцима које доводим у Србију на мини-турнеју биће то први наступ код вас и већ не могу да спавају од узбуђења. На наступима у Београду, Нишу и Ужицу, са нама ће пред публику изаћи и група „Луде жене”. Са њима сам снимио песму „Моја драга” која је била на седмом месту топ листе у Србији. Сада ћемо први пут уживо да је изведемо – најављује наш саговорник.

Можда једини музичар који истовремено ради четири, пет различитих програма, каже да путовања и неколико наступа недељно не доживљава као напор већ као изазов.

– То је то, пут, комби, концерти. Оно што чини један бенд. Ту се рађају нове идеје за нове песме. Некада сам имао стотину наступа годишње, сада 50-60. Ако је наступ сваки трећи дан, то је добра сезона – не крије Предин који ће се београдској публици са „Лачним Францом” представити 24. октобра у Миксер хаусу.

С. Чикарић

-----------------------------------------

Да ме тата сада види

Пре турнеје са „Лачним Францом” добио сам позив да наступим као гост у „Лисинском” на концерту три диве – Терезе Кесовије, Габи Новак и Радојке Шверко. Масимо, Теди Спалато и ја ћемо наступити три дана пред мој новосадски концерт. Ја ћу у дуету певати са Терезом песму „Потражи ме у предграђу”. Мом покојном тати се Тереза свиђала и као певачица и као жена. Е, да сада може да ме види – каже Предин.

-----------------------------------------

Исто у Нишу и Дубровнику

Наступам и са Матејом Дедићем због чега ми се чини као да имам некакву мисију. Изводим песме које сви знају, али немају где да их чују. Певам сам, рецимо, песму „Галеб и ја” у Нишу, а публика пева са мном и сузе им теку. Или „Васу Ладачког” у Дубровнику, а тамо исто... Сви певају, сви плачу – прича Предин.