Грешка у рачуну Фискалног савета

Кад најистакнутији представници либералне економске мисли, и већ три петолетке саветници свих влада, догураше до тражења да нас води чврста рука премијера, схватих да би сви требало да се замислимо. Разумем ја њих. Кад се трошило и задуживало лепо им је било да та рука буде невидљива, демократска, а кад углавном сиротињи треба отети, призивају сигурну, чврсту руку премијера. Има само једно мало ,,али”. Да ли да премијер прихвати и овај „мудри” савет и настави њиховим стазама, или да се запита: ко га то, пошто и како саветује?

У то име, нудим кратко разматрање квалитета недавног Предлога Фискалног савета о начину и модалитетима којима би се постигле буџетске уштеде од две милијарде евра у наредне три године (Предлог-анализа за „Ребаланс буџета и фискално прилагођавање...”). Предлог садржи и следеће тврдње: Да је једини прави начин и да нема бољег решења „од линеарног смањењa пензија и плата у јавном сектору за 15 одсто (или за 12 процената уз повећање ПДВ-а).” „Смањење пензија и плата у јавном сектору јесте непопуларан, али је економски ефикасан начин за смањење дефицита.” „Да је постојало друго и боље решење, ове земље би га вероватно примениле”(мисли се на Литванију, Португалију, Грчку и друге). „Смањење пензија и плата у јавном сектору је не само неопходна краткорочна мера, већ је и потребна структурна (реформска) мера.”

Ограничен простором који имам, дотаћи ћу само један аспект овог либерално-догматског предлога. То је нетачна и етички сасвим неприхватљива тврдња изнета у Предлогу да су пензионери главни кривци јер су: „Током 2008. године пензије повећане преко 30 одсто (од чега преко 20 одсто неоправдано) – што није значајно покренуло производњу, али је отворило огромну рупу у буџету и повећало јавни дуг до 2014. преко пет милијарди евра.”

Да би свако, ко је с успехом завршио основну школу, могао да провери овај рачундајем основне податке за даља израчунавања (подаци су из недавних јавних иступања чланова Фискалног савета). Као прво, користићу податак да је српски БДП 31,33 млрд евра, да је годишњи фонд пензија 4,3862 млрд евра (14 одсто БДП-а) и да је фонд плата у јавном сектору 3,4463 млрд евра (11 процената БДП-а). Изгледа да је рачун Фискалног савета текао овако. Полазећи од своје тврдње да је фонд пензија у току 2008. био повећан за 30 одсто, достигавши тако 4,3862 млрд евра, једноставно су израчунали да је претходни фонд пензија био 3,374 млрд евра. Одузимањем ова два броја добили су број од 1,0122 млрд евра који су помножили са 5 (од 2009, закључно са 2013), што је дало 5,061 млрд евра. На ову цифру фискални саветници гледају као на допринос пензија повећању српског јавног дуга.

Шта то не ваља у оваквом наизглед логичном рачуну? То што нам саветници рекоше и написаше да је само 20 одсто повећања пензија, по њима, било неоправдано, а 10 одсто сасвим оправдано. Онда се сасвим лако добија да је годишња „кривица” пензионера у повећању српског јавног дуга свега 0,6748 млрд евра. То би онда, за пет година, за које су рачун спроводили, износило 3,374 млрд евра. Ако сам у праву, онда су највиши државни саветници у обичном рачуну направили грешку од тачно 50 процената! А јавни дуг Србије се од почетка 2009. године до краја 2013. повећао за 10,3 млрд евра. Значи да су пензионери њему допринели трунку мање од трећине.

Није само ова грешка све што се фискалним и другим саветницима може замерити. Не говори се да је за уштеду од 0,8 млрд (800.000.000) евра фонд пензија и плата у јавном сектору потребно смањити за читавих 1,174875 млрд евра и да у Предлогу нема ни назнака када се то намерава вратити. Јасно је и да се једино на новац пензионера и јавних службеника са сигурношћу рачуна. Трагично је да фискални саветници, једном смањивши пензије и плате, и планирајући да их тако смањене држе и још најмање две године после 2015. године, уопште не мисле да нешто отимају пензионерима и запосленим у јавном сектору те две додатне године.

Шта радити? Иста привредно-политичка парадигма примењује се читавих 14 година. Никакву значајну нову вредност, ни материјалну, а још мање духовну, није створила. За почетак треба пописати све савете које нам нуде наши досадашњи страни „пријатељи” и „саветници” и урадити све супротно.

Научни саветник у пензији