Политичар осиони, новинар покорни

То што се медијска ситуација користи за обрачун ДС-а с напредњацима никако не слути на добро. Они ће, и једни и други, нападима, односно контранападима, књижити неке своје партијске поене, али тугаљива медијска сцена Србије од тога неће имати, ама баш, никакве користи.

Демократе су довољно дуго биле на власти да ударе темеље слободе медија. Од тога ништа. Борис Тадић је од многих телевизија и новина захтевао да му се питања пошаљу унапред. Онда је, уз помоћ својих медијских гуруа, „неподобна” питања прецртавао, а потпитања ограничавао.

Биће да нова власт није научила лекцију из нарације која овде, нажалост, траје годинама: да се стављање амова на очи посленицима новинарске професије по правилу олупа о главу наручиоцима таквих подземних радова. Политичари би онда, због тога платили изборну цену, али медији су жртве у континуитету.

Да се одмах разумемо: у великој мери и зато што су медији поданички, поклонички и покорно прихватили да уђу у коло са политичарима на власти који би их, потом, преко својих бизнис веза, наградили неким приходима од оглашавања.

Када на то упозори извештај Европске комисије, радујем се у мери у којој се власт узнемирава. Али, зашто се у ту проблематику петља лидер ДС-а Бојан Пајтић, позивајући се на Партије европских социјалиста (ПЕС) у Европском парламенту?

Ништа ми не значи што лидер ДС-а у писаној изјави медијима истиче значај ПЕС-а као партије коју чине социјалдемократске и демократске странке Европе и у којој су чланови странке из којих долази 10 премијера држава ЕУ. Преосталих 18 припадају другом табору, укључујући Немце или Британце.

Српске демократе, из оба своја племена, на велику жалост њихових симпатизера, прокоцкале су своју шансу. Бар за догледно време. Што само значи да треба да ћуте и да своје опозиционе теме траже на некој другој страни. Не око медија.

Када данас Пајтић или Тадић упозоравају да није омогућена слободна и отворена политичка дебата, питам се ко је такву узурпацију омогућио садашњој власти. Сложићемо се ваљда да су владавина права и слобода медија основни предуслови које Србија мора да испуни да би постала део европске породице, али они који су их кочили до јуче не могу да буду лучоноше тих слобода.

Зашто садашње располућене демократе нису на време опомињале свог дојучерашњег лидера, који сада умишља да може да пропере своје доскорашњу осиону контролу медија?

Лако је сада позивати се на извештај Европске комисије. Теже је суочити се са чињеницама које претходе том извештају. Демократе су, знам да ће се сложити и многи њихови бивши бирачи, криве што су ствари овакве какве јесу. Укључујући и долазак напредњака на власт.

Не бих, никако, да аболирам СНС, јер он је наслеђену медијску ситуацију учинио још гором, али просто не могу да верујем да је српска политика до те мере банализована: демократе у медијској бахатости СНС-а не препознају ни трачак сопствене заслуге, напредњаци мисле да је критика претходника довољан аргумент да могу тако осионо да се понашају.