Пензионери на удару

Колико год да је од Аде до Шилопаја дугачка поштанска мрежа Србије, толико је минулог петка била дугачка и јавна расправа о мерама за смањење минуса у каси. Чекајући исплату можда последњег неумањеног пензионог чека за септембар, пензионери широм земље, сабијени у редове у више од 1.500 пошта, бистрили су потезе фискалних власти, који ће их од 1. новембра, ако парламент усвоји ребаланс буџета, ставити у прве борбене редове за одбрану земље од банкрота.

„Јадна је та привреда која ће процветати од умањења пензија.” Овим речима су у пошти у Нушићевој улици у Београду најчешће коментарисали намеру државе да пензије које су изнад гарантованог прага од 25.000 динара смањи за 22 одсто.

– Шта да кажем? То је зарађено, загарантовано право. Смањење пензија је отимање, дивљаштво – био је љут један од њих. Није желео да се представи.

– Пензионерима и треба смањити, ми смо непродуктивни део друштва – иронично је из позадине добацио старији господин.

– Ма јесте, како да не. У младости сам давала за привредни препород земље, сад треба да дајем да земља не банкротира – додала је Јованка Перовић (73), која је била међу првима у реду. – Зашто да се смањују само пензије које су више од 25.000 динара и да се на тај начин заштите они који су рано отишли у пензију или краће радили? Зар нисмо сви једнаки пред законом и Уставом? Мени је заиста жао оних који имају мале пензије, али тиме се не цени ред. Ако нам смањују пензије, онда нека буде исти проценат за све – коментарисала је.

Наравно да је очас посла добила неколико опонената. „Онај ко више зарађује, више треба и да плати”, додао је господин који, како каже, не сме да каже како се зове.

– Премијер каже да ће највише бити оштећени његови родитељи, који примају велику пензију. Али код оних с високим примањима има шта и да остане кад се одбије умањење, а шта мени да остане од 33.000? И прво су рекли да ће умањење бити 10 одсто, па мање од 10, па сад чујем нешто друго. То је подвала. На крају ће узети онолико колико им треба, само то ми је јасно – сматра он.

– Господине, нас ће убити уравниловка – поново се надовезала госпођа Перовић.

– Ја и немам неку нарочиту пензију, тако да се на мене то не односи – каже пензионер који се представио као Драгољуб (72) и који је покушао да смири расправу.

Свако од ових лица део је рачунске операције која ће у збиру дати 200 милиона евра уштеде на пензијама. Колико год да је њихова појединачна жртва за њих и породицу велика, за дигитрон она је нешто мало више од 0,5 одсто бруто домаћег производа, односно свега што као привреда и грађани створимо за годину дана. А минус у каси до 2017. године, са садашњих 8,3, треба свести на око три одсто БДП-а. Фискалне власти планирају и смањење плата у јавном сектору за око 10 одсто, што ће расходе за зараде смањити за 200 милиона евра. Из Владе очекују да ће борба против сиве економије у наредне три године повећати приходе за 300 до 350 милиона евра, најављују смањење издатака за субвенције, гаранције јавним предузећима, расходима за куповину роба и услуга, реформу јавних предузећа.

Неспорно је да ће социјалних последица овакве политике стезања каиша бити. Економисти су и то израчунали и, како кажу, мултипликатор је 0,5 одсто. Што, преведено са стручног језика, значи да се, ако се минус у каси смањи за један одсто, привредни раст смањује за 0,5 процената. То показује рачуница Фискалног савета. Неки стручњаци, попут Небојше Катића, на пример, сматрају да је такав рачун погрешан и да се тај мултипликатор креће од 0,9 до 1,7 одсто. Он се позива на истраживање двојице економиста из Међународног монетарног фонда из 2012. године (Оливије Бланчард и Данијел Леи).

– То је огроман пад и превелика жртва. Ако су ове калкулације тачне, онда је политика фискалне консолидације за државе које су у рецесији погрешна, а њени стварни резултати су супротни прокламованом циљу – написао је Катић недавно на свом блогу.

Судећи према анализи Фискалног савета, погрешно би било одустајање од фискалне консолидације. Јер би Србија у релативно кратком року упала у кризу ликвидности, пад плата и пензија тада би био знатно већи и кретао би се и до 50 одсто, а пад привредне активности ишао би и до 10 процената. Такође, свако одлагање примене озбиљних мера смањења расхода досад нас је коштало, примећују у овој институцији.

– Фискални савет од свог оснивања 2011. примећује да влада по правилу усваја мере које доносе недовољне уштеде. Њима се избегне непосредна опасност од кризе, али се не преокрену неповољни трендови у јавним финансијама, због чега свака следећа мера мора да буде још тежа. Пре две до три године, за оздрављење јавних финансија вероватно је било довољно замрзавање пензија и плата и боља контрола јавних предузећа. Влада се, међутим, определила за умањену индексацију плата и пензија и наставила с непромењеном политиком у јавним и државним предузећима, па су проблеми наставили да расту. Прошле године вероватно је било довољно смањење плата и пензија за 10 одсто и реформа јавних и државних предузећа, али Влада се определила за „солидарни порез” и повећање умањене стопе ПДВ-а. То све јесте одлагало кризу, али је зато сада потребно још веће смањивање пензија и плата. Уколико се поново недовољно сасече, можда ће се поново „купити” још годину дана до избијања кризе, али ће јавне финансије Србије у јесен 2015. године бити у још лошијој ситуацији и захтевати још теже мере, закључују у једној од својих анализа.

Аница Телесковић

-----------------------------------------

Остаћемо без лекара

Наш читалац Јован Поповић, у писму које је послао редакцији „Политике”, упозорава да смањење плата угрожава егзистенцију запослених у здравству, али и стимулише здравствене раднике да и даље одлазе из земље.

„Само у прошлој години из Србије је у Словенију, Немачку и скандинавске земље отишло 800 лекара и око 1.000 медицинских сестара и техничара. Ако земљу напуштају високоспецијализовани кадрови и ако је просечна старост лекара специјалиста 50 година, Србија ће, ако се настави овакав тренд одласка, за коју годину увозити лекаре. Једино се намеће питање ко ће доћи кад су плате лекара у Србији, у поређењу са суседним земљама најниже у региону”, пише наш читалац.

-----------------------------------------

Ко штити приватни сектор

Они који раде у приватном сектору имају утисак да је држава већ годинама неправедна према њима. Редакцији се недавно јавиоИвица Илић који, како каже, ради код приватника за минималац и од тих пара издржава себе и два сина. Није му право што је 113.000 запослених у јавном сектору и даље заштићено, док оне који раде код приватника нико не штити.

„Они који имају плату мању од 25.000 динара, према речима премијера, биће заштићени, јер је, како је рекао, реч о најсиромашнијем делу јавног сектора. А ко нас штити у приватном сектору. Они бар имају јаке синдикате, који могу да се боре за њих, а ми о синдикалном организовању код приватника можемо само да сањамо. Верујте ми да оно што зарадим није довољно ни за недељу дана да прехраним породицу”, негодовао је наш читалац.

----------------------------------------------------

Србија – земља старих

Србија ће средином овог века бити земља старих и са мање становника него што има данас. Ако се оствари дугорочна тенденција лаганог пада стопе рађања (1,3 детета по жени), у условима пораста очекиваног трајања живота број становника би седо 2052. године смањио за два милиона. На ову чињеницу упозорава Данило Шуковић из Института друштвених наука у својој књизи „Неједнакости, незапосленост и криза”. Истовремено, број лица старијих од 65 година повећао би се за трећину. Удео старихдостигао би 28,3 одсто, што значи да би сваки четврти становник био стар. Због тога је, наводи он, пензиона реформа неизбежна. Да би постојећи пензиони систем могао да функционише потребно је да однос броја запослених који уплаћују доприносе према броју пензионера буде три према један. Тренутно је 1,01 према један, што значи да на једног пензионера долази један запослени. Средства пензионог фонда покривају само 50 одсто трошкова, остало долази из буџета. И док су 2006. године издвајања из буџета била свега 50 милијарди динара, 2012. године достигла су 270 милијарди динара. Уз све то, стандард пензионера рапидно се погоршава, наводи Шуковић. С друге стране, економски потенцијал земље недовољан је да би могао да поднесе све већа издвајања из буџета за пензије, додаје.

Шуковић ипак каже да ће најављено смањење плата и пензија додатно повећати сиромаштво и неједнакост, која је у Србији велика. Са становишта социјалне правде, додаје он, ове мере за смањење минуса из касе требало би да се односе и на најбогатије слојеве друштва и да подразумевају додатно опорезивање луксузне робе. Иако ће у коначном збиру дати мале ефекте, оне су неопходне како се неједнакост не би додатно повећавала.

А. Т.

-----------------------------------------

Меркелова попушта

Суочена са све чешћим критикама економиста, али и званичника Међународног монетарног фонда (ММФ) и Европске централне банке, немачка канцеларка Ангела Меркел изразила је растућу спремност да користи политику потрошње како би стимулисала раст тамошње привреде, али и последично деловала стимулативно на регион, који се мучи са стагнацијом. Иако немачка привреда очекује раст, он је ипак спорији од планираног, а тамошњи економисти стање привреде описују као летаргично. Такође, према најновијим прогнозама ММФ-а, раст европске привреде биће нижи од очекиваног и износиће 0,8 одсто. Меркелова је, иначе, заговорница политике стезања каиша и у складу с немачком традицијом сматра да су за раст привреде неопходни стабилни услови. Инсистирала је да такву политику воде и земље региона, последње у низу које је тако саветовала биле су Француска, Италија и Шпанија. У Француској је на том питању недавно пала и влада, али је Мануел Валс, заговорник политике смањења расхода, успео да формира нови кабинет.

Пошто је и Марио Драги, председник Европске централне банке, позвао земље које имају пара да почну да их троше како би стимулисале раст, овакав потез Меркелове био је донекле очекиван. Нарочито пошто се на годишњој скупштини у Вашингтону чула стрепња да се свет можда више никада неће вратити на стопе раста пре кризе.

-----------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Не журимо у Европску унију. Штедимо се.

• Не питајте шта држава може да чини вама. Може све.

• Ако будемо штедели као Шкоти, живећемо као Пироћанци.

• Од пензионера живе и деца и унуци, а сада и држава.

• Уместо ветрењача, форсирали смо ветропире.

• Не вреди нам соларна енергија кад ће многе да греје сунце туђег неба.

• Кућни буџет ми је орално репрограмиран. Одвајамо од уста.

• Фудбалери су погрешно разумели реформе: уместо да штеде ван терена, они се штеде на терену.

• Не напредује се уштедом на памети.

• Ускоро ћемо бити на хлебу и води. Са нагласком на ово друго.

Драгутин Минић