Да ли је Камора убила Марка Пантанија?

У соби хотелског насеља „Росе ди Римини” 14. фебруара 2004. пронађено је тело једног од најконтроверзнијих бициклиста свог доба и, без сумње, једног од најбољих брдских возача Марка Пантанија, званог Пират. Бициклистички свет, а посебно његови другови с друма, ожалили су трагичну смрт најомиљенијег италијанског бициклисте.

Полиција је забележила да су поред тела 34-годишњег Пантанија пронађени „извесни фармацеутски производи”, а аутопсијом је утврђено да је узрок смрти прекомерна доза кокаина. У то тада нико није посумњао, барем не јавно, јер је Пантани за собом имао неколико допинг афера, мада никада није био позитиван на антидопинг контроли. Најконтроверзнија је она из 1999. године, када је искључен са „Ђира” само етапу пре коначног циља, када је имао велике изгледе да сачува розе мајицу водећег у генералном пласману јер је та последња етапа била брдска…  Искључен је због повишеног броја црвених крвних зрнаца, што је изједначено с крвим допингом. Две године касније кажњен је са осам месеци забране такмичења јер су током „Ђира” у Сан Рему у његовој соби, али не и у организму, пронађене ампуле инсулина. Тада је одслужио само шест месеци казне, јер је добио спор на суду, а 2003. је завршио на једној клиници због депресије и коришћења наркотика јер његов тим није добио позив за „Тур д Франс”…

Десет година касније дошло је до догађаја због којих ће се „случај Пантани” гледати другим очима и то не само искључење са „Ђира” 5. јуна 1999. већ можда и његова смрт.

Јавни тужилац Карло Сотани покренуо је истрагу о умешаности Каморе, напуљске криминалне организације, у Пантанијево искључење са Ђира 1999. због озбиљне сумње да је оно „намештено” да би се припадници напуљске мафије домогли великог новца на кладионицама. Читаву ствар је покренуо Ренато Валанцаска, криминалац из Милана, који и даље служи четири доживотне затворске казне. У аутобиографији, коју је објавио из затвора, навео је да је 1999. од једног припадника главног клана Каморе добио „дојаву” да се клади да Пантани неће победити на Ђиру, јер га неће завршити…

Такође, мајка Марка Пантанија, тврди да је пронашла парче папира на којем је њен син написао да се „плаши да победи” и да је често говорио да не може да схвати да му говоре да „мора да изгуби трку”…

Нове чињенице о догађајима из 1999. понукале су Паола Ђовањелија, тужиоца из Риминија, у којем се окончао живот Марка Пантанија, да истражи његову смрт и евентулану умешаност Каморе. Сада је јавност упозната да је Пантани пронађен са повредама главе, врата ногу и зглобова…

„Све ово се личи на шпијунску причу. Да ли је то истина не знам, али ако јесте онда се надам да ће бити доказана због успомена на Марка, његове породице и спорта уопште” изјавио је Ђовани Малаго, председник Олимпијског комитета Италије.

Нема сумње да су то жеље и његових некадашњих сувозача и ривала, као и италијанских љубитеља бициклизма који га никад нису осуђивали за прекршаје који су му стављани на терет. Превише им је радости донео да би му ишта замерали, чак иако су докази изгледали непобитни, а највећу 1998. када је после 33 године донео Италији први тријумф на „Тур д Франсу”, први после 1965. када је тријумфовао његов тренер Феличе Ђимонди. Два месеца раније „Пират” је победио и на „Ђиру” и уписао се међу бициклистичке бесмртнике – оне који су исте године тријумфовали на две најзначајније светске трке, као други Италијан после Фауста Копија (1952) и до данас једини који је освојио бициклистичку „дуплу круну”.

Ж. Б.