Неће бити гасне кризе у Србији

Неће бити проблема са снабдевањем гасом, а грађани Србије не треба да брину. Све везано за исплату наших дугова умећемо да решимо са руским партнерима и да нађемо решење у корист грађана Србије, рекао је јуче Александар Вучић, премијер Србије, одговарајући на питање новинара о гасној кризи са Русијом због које Србији стиже за 28 одсто мање гаса од договорених количина.

Таква охрабрења стижу и из Москве, где „Политика”, из извора блиских „Гаспрому”, сазнаје да ће тај руски гасни гигант, који преко Украјине транспортује 80 одсто тог енергента, „наставити Србији да испоручује гас у количинама предвиђеним уговором и у складу с потенцијалима ове компаније”.

Разлога за ово охрабрења може да буде и договор који је јуче, после скоро четири месеца преговарања, постигнут између Украјине, „Гаспрома” и ЕУ о отплати 3,1 милијарду долара дуга, плус 1,5 милијарда аванса за будуће испоруке гаса овој земљи. После тога је Гинтер Етингер, комесар за енергетику ЕУ, изјавио да „можемо да гарантујемо грађанима ЕУ да ће снабдевање гасом ове зиме тећи глатко”, додајући да то значи да транзит према ЕУ више није угрожен.

Алексеј Милер, директор „Гаспрома”, објаснио је јуче после договора ЕУ, Русије и Украјине да ће испоруке руског гаса Украјини бити обновљене када Кијев наредне недеље отплати први део дуга „Гаспрому”.

Иначе испоруке гаса, како сазнаје „Политика”, смањене су за већину европских земаља, па и за Србију, која је на крају цевовода још пре месец дана, управо због проблема на релацији Украјина–Русија. Бугарска је пре два дана објавила да јој је Русија преполовила испоруке гаса, а потом брзо повукла исту вест, јер је гас несметано стизао до потрошача.

И док су поједини медији јуче спекулисали да је разлог смањених испорука гаса то што се премијер Вучић није приликом последње посете Владимира Путина, председника Руске Федерације Београду договорио како да Србија отплати 200 милиона дуга, Зорана Михајловић, потпредседник владе каже „да су испоруке гаса смањиване целој Европи, па и Србији”.

– С Русијом имамо партнерске односе. Наш укупан дуг је 200 милиона долара. Спремни смо да вратимо 100 милиона убрзо, али морамо да радимо као партнери и да се договарамо сваки дан, рекла је Михајловићева.

Шта год да је разлог смањених испорука гаса, дуг Србије од 200 милиона долара, проблем с Украјином или нешто треће, тек много је важније питање шта је Србија урадила да би се припремила за овакве ванредне ситуације и да ли се спремила за предстојећу грејну сезону.

Да ли је обезбедила довољне количине мазута, струје, угља, да ли је ЕПС на време реаговао или је ипак закаснио с расписивањем тендера за набавку угља, будући да је грејна сезона увелико у току?

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса” каже да је складиште Банатски двор пуно, али да та количина гаса у њему неће бити довољна за целу зиму. Због тога су у опцији још неке набавке, међу којима и та да се од Руса купи још гаса и да се ускладишти у Мађарској.

Цела ова ситуација додатно актуализује питање „Јужног тока”, којим би се заобишла Украјина, а тиме избегли и многи проблеми у снабдевању гасом. На ту „цев” се увелико чека, што ће по свој прилици потрајати. Бар док се не реши питање, Трећег енергетског пакета, што је камен спотицања Русије и Европске уније при градњи овог руско-европског гасовода.

Шта је Трећи енергетски пакет?

Поштовање Трећег енергетског пакета, на ком инсистира ЕУ, подразумева да „Гаспром” не може бити и власник гаса и гасовода.

Поштујући европско законодавство, своје капацитете мора да уступи и неком трећем снабдевачу гаса, било да је реч о произвођачу гаса, мада таквих и нема осим „Гаспрома”, било да су то трговци, односно препродавци гаса. Интересантно је да ЕУ такве услове не поставља својим земљама чланицама Италији, Немачкој, Француској које равноправно с „Гаспромом” учествују у градњи „Јужног тока” и деле власништво 50 према 50 одсто у овом пројекту. Све ово ЕУ ради, наводно, у циљу смањења зависности Европе од руског гаса, иако добро зна да другог гаса нема.