Ђоковић са Раонићем у финалу

Све је мање неизвесности у трци за најбољег тенисера света у 2014, пошто је Новак Ђоковић своју предност над Роџером Федерером увећао за нових 240 поена и изборио још једно финале на турнирима мастерс категорије, лаком победом против Јапанца Нишикорија: 6:2, 6:3. Данас од 15 часова играће у Паризу са Милошем Раонићем да одбрани титулу, прослави своју 600. победу у каријери и увећа залиху за још 400 поена, пред почетак завршног годишњег АТП турнира у Лондону.

Полуфинале није донело већа искушења првом са светске листе, баш као ни претходна два меча у Паризу. Знао је да је Кеи Нишикори изморен маратонском борбом са Давидом Ферером у четвртфиналу, али и да ће са Јапанцем – док је још свеж – морати да се надиграва са много више маште него против Мареја. Напао га је од почетка, дошао до брејка за 3:1, рутински одржао предност и новим брејком закључио сет – 6:2.

Други сет је почео на идентичан начин. Пошто је у претходном изборио право да поново први сервира, опет је било 3:1 и меч је постајао све мање занимљив. Као и обично у таквим ситуацијама, на пример дан раније у другом сету против посрнулог Мареја, Ђоковићу пада мотивација у периоду чекања да противник први погреши. И сада се поновио целокупни сценарио: Нишикори се нагло пробудио и одмах вратио брејк, а тиме покренуо и Ђоковића који узвраћа истом мером. Тенис пун обостраних грешака наставио се и у седмом гему, али тада се и Ђоковић дефинитивно разбудио. Можда му је у томе помогла и опомена главног судије за споро сервирање, којом је почела њихова међусобна распарва и наставила се у паузи између гемова.

Ни тај период опуштања при сигурном вођству, на који смо већ навикли, није променио утисак да Ђоковић игра у Берсију врло сигурно и – онолико колико треба. Данас га чека тежи изазов, јер Милош Раонић управо обара рекорде своје каријере. Први пут је на једном турниру избацио двојицу из првих пет: Роџера Федерера у два сета, а Томаша Бердиха далеко сигурнијом игром у трећем: 6:3, 3:6, 7:5. Ђоковић је добио сва три њихова досадашња меча, али на знатно споријој земљаној подлози и не без проблема. Што се тиче форме – изузев и даље несигурног бекхенда – игра сигурно, добро се прилагођава дворанским условима и спреман је да подигне ниво када то буде потребно.

Нашем тенисеру је наредна победа изузетно значајна, не само као јубиларна 600. Два пута је побеђивао на редовно непредвидивом последњем мастерс турниру сезоне, 2009. и 2013, а сада је у прилици да први пут одбрани титулу и обезбеди себи мирну игру у Лондону, где такође има све изгледе да одбрани победнички пехар, освојен без и једног пораза.

Раонић је играо дуже свој полуфинални меч, али га је први завршио и неће бити много уморнији. Он је такође остварио свој главни циљ, прво учешће на завршном годишњем турниру, али није се тиме задовољио. Показао је против Бердиха да жели много више и данас ће се борити за рекордни скор на крају године. Уз то, после Федерера и Бердиха, свакако жели да на истом турниру савлада и најбољег на свету.

М. К.