Џез је данас без страсти

Дискографска индустрија је данас практично непостојећа. Већина џеза коју чујете на радију, заправо није џез. То је углађени џез, без страсти, пун клишеа и служи као позадина – бритка је оцена једног од најзначајнијих гитариста данашњице Џона Меклафлина. Овај музички великан ће са својим саставом „The 4th Dimension” наступити 6. новембра у Дому синдиката у Београду.

Комбинујући џез, фјужн, индијску музику и фламенко постао је један од најутицајнијих инструменталиста на свету. Рођен и одрастао у енглеском градићу Донакстер, прославио се као део џез фјужн групе легендарног Мајлса Дејвиса. Свирао је и са „Ролингстонсима”, Карлосом Сантаном, Вејном Шортером, Паком де Лусијом, Алом ди Меолом...

Почетком седамдесетих формирао је „Махавишну оркестар” и многи управо тај период сматрају његовим уметничким врхунцем. У његовој биографији остаје забележено да је сарађивао са Лосанђелеском филхармонијом, да је написао музику за балет „Thieves and Poets”, да је 1986. играо у филму „Round Midnight”, објавио више од 40 албума…

Недавно је објавио нови, лајв албум „The Boston Record”, а пред ново дружење са београдском публиком, сећа се за „Политику” и претходних музичких похода на српску престоницу:

– Још 1976. први пут ми се указала прилика да свирам у Београду. Увек је публика била сјајна и људи дивни.

Последњи студијски албум „Now Here This” подсетник је да морамо да ценимо тренутак у коме живимо. Шта је са прошлошћу и будућношћу?

Овај тренутак је једини који ћемо икад имати. Зато треба живети сад. Прошлост је драгоцена у смислу да имамо искуства и сећања која нам помажу да прилагодимо наше понашање и да постанемо свеснији ко смо и шта чинимо у животу. А будућност не постоји сем у нашој машти. Понекад стварамо себи проблеме антиципирајући нешто у будућности, а када се то деси, разочарамо се. Можемо само да очекујемо да дамо најбоље од себе и тада нема разочарања.

Џон Колтрејн је био кључна личност за ваш музички развој. Има ли још уметника који су утицали на вашу музику и живот?

Колтрејн је ту први, не само због тога што је извршио огроман утицај на музику, већ и зато што је у џез унео духовну димензију. Мајлс Дејвис је променио много тога у мом животу пре Колтрејна. Јер, он је постао мој гуру када сам имао само 15 година. Много је људи који су утицали на мене, од индијских и фламенко музичара до Била Еванса. Срећан сам што сам свирао са највећим уметницима запада, али и најзначајнијим уметницима из Индије. Блажен сам због тих искустава.

Остварио се ваш сан да свирате пред далај-ламом?

Да, пре осам година. Било је то у Белгији, и имао сам част да свирам пола сата. После свирке, далај-лама је дошао да поприча са нама и да нас благосиља, што је био веома значајан моменат у мом животу. Нема много таквих личности у свету.

Иако Енглез, живели сте једно време у САД, а скрасили сте се у Монаку. Шта вас је толико привукло тој држави да је зовете домом?

Одувек сам био франкофил, јер су моја старија браћа учила француски од треће године. Иако Монако није Француска, окружен је њоме. Пре 18 година засновао сам породицу тамо. И схватио сам да су школе врло добре, да је то сјајно окружење за децу, и мирно.

Да ли ће обожаваоци досањати поновно окупљање „Махавишну оркестра”?
Веома ми је жао, али то се неће десити.

Многе ваше колеге, критичари и обожаваоци сматрају вас једним од најбољих живих гитариста. Која је ваша „пресуда”?

Све то храни мој его, иако сам врло свестан своје неспособности и незнања. Али, сви ми волимо да будемо вољени…

Шта вас у 72. години и даље мотивише да изађете на сцену?

Пре двадесетак година, сањао сам да сам у посети брату у Аустралији. И у том сну, музика ми се „приказала” као прелепа дама. И док сам још лежао у кревету и сањао „она” ми је шапнула на уво: „Волим те”. Било је то невероватно драгоцено искуство, јер „она зна” да сам је волео од пете године и да ћу је волети заувек.

Јелена Копривица

----------------------------------

Инструменти су као људи

Иако многе ваше колеге чувају своје гитаре као благо, ви сте све само не колекционар инструмената. Зашто?

Инструменти су као људи. Не можете закључати људе и очекивати да буду здрави. Исто је и са инструментима. Потребно је да их додирнете, да свирате на њима, да „пусте звук”. То је сврха њиховог постојања и зато сам током година поклонио много гитара.