Стонси и имиџ Србије

Ролингстонси свирали у Београду. Спектакл још невиђен на овим просторима. Велика rock’n’roll машинерија, два сата квалитетног програма и педесет хиљада људи који су играли уз хитове најзначајније музичке групе данашњице. Овако би звучао најкраћи извештај са суботњег концерта у Београду. Прича се, ипак, ту не завршава.
Хајде да се вратимо неколико корака назад. Прашина је почела да се диже од тренутка када је постало јасно да "маторци", после неколико неуспелих покушаја, коначно долазе у Србију.

Извесно је да ниједан концерт до сада није изазвао веће интересовање. Мање се говорило о томе хоће ли Стонси свирати два сата или нешто краће, када ће стићи, те који су репертоар припремили за београдску публику. Концерт Стонса посматран је кроз другу призму, а највише се расправљало хоће ли Србија након концерта бити другачија.

Данима су копља укрштана око питања да ли концерт најпознатијег бенда може битно да поправи имиџ Србије у свету. Намах су се искристалисала два опречна мишљења. Једни су тврдили да је наступ Стонса још један у низу концерата, важан и другачији, јер се ради о најпознатијој групи на свету, но да је то ипак само концерт којем не би требало приписивати друга значења. Неки су подвлачили да је концерт Стонса дошао одвећ касно, да "котрљајуће камење" није што је некада било, да је нестало бунта и жеље да се свет мења, те да је остала само комерцијална прича. Највећи број оних који овако мисле сматрају да концертима не може пресудно да се утиче на поправљање слике Србије у свету, већ да то мора да се чини кроз свет политике, институција, промене вредносног система... Други веле да је довођење Стонса још један, врло важан корак у приближавању Србије свету. Да носи много више значења, да земљу враћа међу нормалне државе и мења слику коју свет има о нама. Силне су полемике вођене последњих дана на ту тему. Емисије "озбиљног карактера" с познатим лицима из света политике и уметности бавиле су се питањем хоће ли Џегер пронети добар глас о Србији. Руку на срце, вероватно је најбројнија група оних који ни пет пара нису дали за Стонсе и концерт на Ушћу, што због чињенице да исти за њих представља луксуз, што због тога што радије подврискују уз неке друге звуке.

Не верујем у црно-беле слике. Не верујем у две Србије. Не верујем да је концерт Стонса важан тамо некоме другоме, нити мислим да је потребно да се бавимо причом хоће ли због концерта од сутра Европа гледати на Србију другим очима. Верујем да је, баш као много пута до сада, створена лажна дилема. Верујем да нису сасвим у праву ни они који с неверицом гледају на важност концерта ни они који од њега очекују да "пресудно утиче на промену имиџа земље у свету".

Верујем да је концерт важан за нас, пре свега због осећаја нормалног живота који нам је све ове године измицао. Важан је јер потврђује да се Србија мења. Дугогодишња изопштеност из светских токова учинила је да често ни сами не верујемо да нам је место међу такозваним нормалним земљама. У том смислу, верујем да је прича о мењању имиџа земље у којој живимо, а концерт је свакако само један корак у том правцу, важна.

С друге стране, чини ми се оправданом теза да добре вести које шаљемо у свет неоспорно мењају слику који други имају о нама. Зато се питам чему покушаји да се умањи значај спортиста или уметника из Србије који постижу успехе или зашто се концерт Стонса доживљава само као врхунски музички спектакл који интересује "шачицу" заљубљеника у њихову музику, а не и као начин да Србија буде представљена у другачијем, позитивнијем светлу.

Колико знам, све земље у региону у којима су Стонси свирали искористиле су њихов наступ у своју корист. Наступом Стонса, суседи из Црне Горе желе да покажу да најмлађа европска држава има снаге и могућности да доведе највећи бенд данашњице. Како је најављено, концерт ће бити искоришћен и као реклама за туристичку понуду Црне Горе. Својевремено су и комшије Хрвати на сва звона говорили о важности концерта Стонса у Загребу, користећи то као аргумент да је Загреб далеко одмакао својим суседима из бивше Југославије те да је једини кадар да задовољи бројне критеријуме групе, међу којима је и степен развијености и стабилности земље. То је, дакле, нормално. Довести Стонсе ствар је престижа. Они нису само rock’n’roll bend, они су симбол, а њихови наступи, ма колико то чудно звучало, и данас изазивају несмањено интересовање широм света. Зна се и да Стонси бирају где свирају, баш као што је познато да и данас, упркос јасно израженој комерцијалној црти, руше стереотипе и померају границе.

Дакле, један концерт, па макар Стонси били у питању, не мења све. Србија се у недељу није пробудила другачија. То ваљда нико није ни очекивао. Но, концерт Стонса, баш као и низ других дешавања, попут наступа Ред хот чили пеперса и фестивала Егзит утиче на промену слике о Србији. До само неколико година уназад било je немогуће замислити да ћемо имати дилему да ли да у једном дану идемо у Нови Сад на Лорин Хил и Снупи Дог или да останемо у Београду и слушамо "Још већи прасак".

Сарадник Института за политичке студије