Пакост и злоба

Да ли постоје зли људи? Сигуран сам да већина сматра да постоје. Некада може да заплаши лакоћа којом се други човек, сусед, бивши партнер, колега, етикетира као „зла особа”. Однос добра и зла, које је многима очигледно, губи привид једноставности када кренемо да о томе размишљамо и истражујемо.

Прва ствар која изненађује је да људи који чине зле ствари не сматрају да је то што чине заиста нешто зло. У њиховим главама они никако нису зли, већ сматрају да су добри. Они друге оцењују као зле, што и јесте главни разлог да према њима поступају агресивно. Иако други и они трећи који чине публику оцењују да први чине зло, они сами верују да чине добро. Њихова субјективни психолошки став је да су они заправо борци против зла, да они „прогањају прогониоца”. Верују да су „анђели заштитници”, а никако „ђаволи” како их други доживљавају. У томе је објашњење изреке да је пут у пакао поплочан добрим намерама.

Када једно људско биће почиње да верује да је друго људско бића зло? Изгледа да је за такву оцену потребно да другога сагледава кроз „троугао мржње”. То значи да постоје три услова која морају да се стекну како би неко закључио да је други зао. Први је да други чини нешто чиме угрожава оно што је првој особи веома важно. Други је да то чини свесно и намерно, а не случајно, нехотице, због болести или измењене свести. И трећи услов, који је најважнији, а који „затвара” троугао састављен од ова три услова јесте да други то чини без икаквог повода или оправдања. Како онај који оцењује не види логику за такво понашање, он налази „објашњење” да то чини зато што је ирационалан, зао. Управо је овај ирационални моменат, односно неразумевање субјективних разлога због којих неко чини нешто деструктивно, главни разлог да се тај означи као зао.

Тако настаје логичка петља зла: људи чине зле ствари другим људима зато што мисле да су ти други људи толико зли да су то заслужили. Зли поступци неке особе израстају из њеног субјективног уверења да је она добра, а да је неко други зао.

Сва она непријатељска, деструктивна, брутална и немилосрдна понашања којима се изражава однос према злим другима, битно би се смањила када људи не би били у могућности да „затворе” троугао зла. Када бисмо могли да боље разумемо разлоге, аргументе и логику других који чине ствари које нам се не свиђају, када бисмо повећали емпатију, њихово понашање би нам било мање ирационално, а они мање зли. Тиме што разумемо нечију логику, никако не значи да је одобравамо или прихватамо. Овакво разумевање нечијих разлога омогућава дијалог, преговоре, утицај на особу да промени своје резоновање и понашање. То је много боље од црно-белог дечјег размишљања и етикетирања.