Успон израелске "челичне леди"

Ципи Ливни, израелска министарска спољних послова, одрасла је у породици у којој је родитељски загрљај био редак као киша у Јерусалиму, у војсци је била међу најбољим официрима, а у Мосаду, тајној служби Израела, дочекана је као вансеријски таленат, хладнокрвна и сталожена. Политичка наследница Аријела Шарона не либи се да критикује садашњег израелског премијера Ехуда Олмерта и поред тога што обоје имају чланску карту исте партије, Кадиме. Нашла је заједнички језик са Кондолизом Рајс, америчком државном секретарком, па је медији смештају међу многе "челичне леди".
Како је Ципи Ливни признала Роџеру Коену, колумнисти "Њујорк тајмса", она приватно није тако дисциплинована. Уштогљена формалност, некад тако неопходна у државничким односима, у супротности је са њеном личношћу.

Бивша конобарица

– Радије носим фармерице него одела – почела је своју исповест прва дама Блиског истока. – Комотније се осећам у патикама него на високим штиклама, и драже ми је да купујем на пијаци него по тржним центрима. Генерално, ја уопште не волим формалност. То је само део онога шта ја радим. Знате, када сам била млада, отишла сам на Синај и радила као конобарица – каже Ципи Ливни.

У политику је ушла пре 11 година и сада је прва министарка спољних послова Израела после Голде Меир. Многи је виде као будућу премијерку. Гледајући је како разговара са светским личностима број један, како одлучно гура свој политички курс, одевена у строге летње комбинације, њујоршком колумнисти је било тешко да замисли Ципи Ливни у другачијем светлу. На пример, као жену која огрнута комотном црном јакном жури ка оближњем бувљаку.

Њена дипломатска енергија цењена је свуда у свету – примећује Коен. Ова 48-годишња политичарка је неуморна. Када је јавност искритиковала премијера Израела Ехуда Олмерта да је прошлогодишњи либански рат водио без довољно добре процене, одговорности  и разборитости, Ливни је саветовала свог партијског колегу да би требало да поднесе оставку, али њој самој то није пало на памет. Уосталом, она ће се највероватније кандидовати за председницу Кадиме. Садашњу непослушност према шефу треба тумачити као део њене амбиције и нестрпљења, закључује Коен.

Куда жури Ципни Ливи? Који су политички циљеви које мора да оствари? Рекло би се да је историја Израела њена животна прича и да је за њу јеврејска држава много више од радног места. Њени родитељи су били међу првим паровима који су се венчали у новоформираној држави Израел, и то само дан после њеног настанка, тачније 15. маја 1948. године. Ципнини мајка и отац су се нашли у редовима ционистичких герилаца и одмалена су задојили своју децу причама о библијској држави Израел. Њена породица није ни помишљала да би се, због мира, Палестинцима могле уступити извесне територије. Са божјом земљом се не тргује, као да је био одговор циониста.

Заклети вегетаријанац

Овакав национални тренинг утицао је на њено позиционисање на политичкој сцени. Учланила се у десничарску странку Ликуд, у чијем програму пише да су границе Израела исцртане још у Библији. Међутим, када је тадашњи премијер Аријел Шарон изашао из Ликуда, дистанцирајући се од десничара и желећи да спроведе мировни процес, "принцеза Ликуда" Ципи Ливни пошла је са њим у новоформирану странку Кадима. Одустала је од државе старозаветне величине зарад мира са Палестинцима. Данас је међу онима који заговарају исељење свих Израелаца из окупираних палестинских територија и егзистенцију две државе – Израела и Палестине. Медији коментаришу да је Ливни сигурна у своје виђење Блиског истока и да га износи тако као да никад ништа паметније није смишљено. Стоји иза тога да Јевреји треба да предају Западну обалу Палестинцима. "Хоћу да ствари почну да се дешавају", објаснила је зашто би се одрекла једног дела територије. Једноставно, доста је било приче. Овакав наступ доноси огромни публицитет са којим се носи, мада јој не прија. "Желим да стигнем до врха да бих остварила циљеве. Само због тога. Иначе, не волим јавне наступе, исказивање поштовања и слично". О Израелу каже:

– Бити Израелац значи знати да си изникао из пепела оних који су убијени и да имаш одговорност према генерацијама које долазе.

За ову Јеврејку, мајку двоје деце, кажу да је принципијелна и да је таква одувек. Када је имала 12 година одлучила је да буде вегетаријанац. Ни данас не једе месо. У Мосад је примљена када је имала 22 године. Њене особине, интелигенција, брзина размишљања и издржљивост овде су биле изузетно цењене. Својом вољом је напустила тајну службу, завршила правни факултет и удала се. Радила је у више министарстава, стекла неопходна политичка знања и праксу и сада је међу најважнијим личностима у овом делу света. Откако је изашла из десничарског Ликуда, заговара повлачење са Западне обале и из Газе. То не значи да је превише попустљива према Палестинцима, већ да је реална и практична.

– Постоје три вредности о којима ми у Израелу можемо да сањамо: јеврејска држава, већи Израел и демократија. Истовремено је могуће остварити само две (било које) вредности од ове три –  закључује Ципни Ливи, алудирајући на то би у пространијем Израелу због популације Арапа било немогуће имати јеврејску државу или би та држава била крајње недемократска. Избор је пао на демократску јеврејску државу са границама где их је могуће повући у реалности, а не у сновима о Давидовом царству.