Спојили „старке” и опанке

Ако негде чујете мелодије познатих светских хитова, испреплетане мотивима српске изворне музике, а све укомпоновано у једну целину, знаћете да ту музику изводи Дејан Петровић Биг бенд.

Тако је било и на првом солистичком концерту у Центру „Сава” пре три године пред препуном салом, тако ћебити, обећава Петровић, и 13. новембра у овом новобеоградском здању.

– Свираћемо и домаће и стране рокенрол песме, добре и озбиљне стандарде. Незамисливо је да то трубачи могу, али баш тако ће бити – прича пред нови концерт музичар који је публику широм света напросто „запалио” где год да је наступао.

А наступао је у Лондону, Торонту, Москви, Атини, Милану, Торину, Бриселу, Прагу, Цириху, Софији, Букурешту, Љубљани, Сарајеву и другим светским градовима. Али и у Центру „Сава”, београдској арени и хали „Миленијум” у Вршцу, на градским трговима у Неготину, Краљеву, Бањалуци, Свилајнцу, Параћину, а веома успешне концерте одржао је и на фестивалима у Гуча и „Бирфесту”. Наравно и на „Егзиту”.

– На прошлом концерту у Центру „Сава” публика нас је фантастично примила. Имали смо и госте: Сергеја Трифуновића, Ђулета из „Ван Гога”, Тијану Дапчевић, Скај Виклера, оне исте уметнике који су нам били гости и на це-деу. Нови наступ уједно ће бити и промоција нашег новог албума „Труба либре”. Наравно, извешћемо и старе ауторске песме и познате рокерске. Биће и гостију, певача, плесача, свирача. У овој нашој причи направили смо мали помак – каже трубач који је својом музиком и начином на који је интерпретира напросто омађијао и љубитеље народњака и поштоваоце џеза, спојио неспојиво.

– Ми смо спојили старке и опанке. А то нам је и био циљ. Хтели смо млађој генерацији да приближимо трубу, а после наступа на „Бирфесту” и „Егзиту” убеђени смо да смо у томе и успели – сматра Дејан не либећи се да призна како многи звук трубе не могу да слушају дуже од 20 минута, па је и то био разлог због чега је са члановима свог оркестра кренуо у мисију примицања овог инструмента свим генерацијама, свим слојевима.

– Када смо први пут свирали у Центру „Сава” људи нису могли да верују шта Ђуле, Тијана, Скај могу заједно са трубом да учине. Доказали смо да то није ни коло, нити врањански чочек већ да трубачки састав из „Ужичке републике” може много. Зашто кажем „ужичке”? Због тога јер је велика разлика између трубе западне и јужне Србије, између Врања и Златибора. Наравно, свака има свој квалитет и препознатљивост – објашњава Петровић који је свој први наступ имао као десетогодишњак када је у Ужичкој Пожеги свирао на свадби.

– Идуће године пуним 20 година стажа и 30 година живота. Од десете године сам почео да зарађујем. Покојни отац ми је направио оркестар од клинаца. Када је умро наставио сам породичну традицију, водио свој оркестар док се његов распао. Упоредо сам учио школу, завршио електротехничку, стигао и да се оженим, добијем кћерку која је кренула у основну школу и којој се, сада, све свиђа. И гитара и труба и певање. Али, мала је још – прича наш саговорник.

Дејан Петровић Биг бенд често наступа у иностранству и то пред тамошњом публиком, не у клубовима српских исељеника.

– Још смо у фази развијања и пробијања. Свирамо странцима који супер реагују на нашу музику. Када смо им се приближили са ритмом и звуком убацивши у оркестар гитару, бубањ, перкусије и све зачинили нашим мотивима била је то добитна комбинација – сматра Петровић.

----------------------------------

Може да се живи од музике

Да ли је очекивао овакав успех питамо Петровића који је у музички „пробој” кренуо пре осам година, а он каже да је на почетку све било један велики ризик.

– Али, без њега нема ни успеха. Многи су мислили: „Ма, каква гитара и бубањ са трубом?!” Нису били у праву. Имали смо идеју. Имали смо визију – истиче Дејан Петровић и за разлику од многих музичара отворено признаје да од посла којим се бави може да заради и пристојно живи.

– Ово нама није хоби већ занимање. И може да се живи од музике, као и од сваког посла којим се човек посвети – сматра Петровић.