Џеси Овенс „победио” и Владимира Кличка

Прошле године, 8. децембра Рон Баркли (један од власника хокејашког клуба Питсбуршки пингвини) платио је на „онлајн” аукцији 1.176.667 евра за једну од четири златне олимпијске медаље које је на Играма у Берлину 1936. године освојио амерички спринтер Џеси Овенс. Да ли је реч о победничкој медаљи у тркама на 100 или 200 метара, штафети 4 х 100 метара или скоку удаљ не зна ни нови власник ни продавац, јер на медаљама у то време нису гравирана ни имена освајача, ни спорта, ни дисциплине у којима су освојене. То, дакако, значи да би то могла да буде било чија златна медаља освојена у Берлину, међутим Овенс је више пута изјавио је је једну од златних медаља поклонио Вилијаму Робинсону, који му је помогао да се по повратку из Берлина успешно укључи у индустрију забаве.

Медаља је продата као део заоставштине Вилијамсове удовице, а кад би се знало, рецимо, да је освојена у скоку удаљ у којем је Афроамериканац Џеси Овенс победио љубимца Немачке Луца Лонга, од којег је Хитлер очекивао да докаже надмоћ Аријеваца, цена би могла да достигне неслућене висине.

Било како било, то је до данас олимпијски „сувенир” који је постигао највишу цену на тржишту. Тако је хитроноги Овенс „победио” и великог ударача са боксерског ринга Украјинца Владимир Кличка, чија је златна медаља са Игара у Атланти 1996. на аукцији одржаној марта 2012. године достигла цену од тачно милион долара, односно 802.368 евра. Питање је, међутим да ли би Кличково злато досегло такву цену да га је анонимни купац лицитирао за своју колекцију. Браћа Кличко, Владимир и Виталиј, основали су фондацију с циљем да најмлађима у својој домовини омогуће што боље услове за бављење спортом, а за добротворну аукцију издвојили су доста предмета међу којима и Владимирово олимпијско злато освојено на првом самосталном наступу Украјине на олимпијским играма. И данас непознати добротвор се решио свих ривала заокруживши одмах суму на милион долара…

Тако је Кличково злато срушило с трона дотад најскупљи олимпијски „сувренир” који је ценом од 690.842 евра владао тек непуних месец дана. Априла 2012. ту суму издвојила је Фондација Ставроса Ниархоса, грчког бродовласника, на аукцији у „Кристију” 100 дана пре почетка Игара у Лондону, за победнички пехар на првом олимпијском маратону у Атини 1896. године. Грчки краљ Ђорђе предао га је легендарном Спиридону Луису (овом чину присуствовао је и српски краљ Александар Обреновић), а пехар познат као „Брелов сребрни пехар” сво време био је у власништву наследника првог олимпијског шампиона у маратону. Пехар је дизајнирао Француз Мишел Брел, пријатељ оснивача модерног олимпијског покрета Пјера де Кубертена, а његова је била и идеја да се организује трка од Маратонског поља до Атине, иако на древним олимпијским играма ова дисциплина није постојала.

Од прошле године пехар краси витрине музеја „Акропољ” у Атини.

Засад најскупље олимпијско такмичење, не само зато што је с њега навише реквизита стигло до аукцијских кућа, одржано је на Зимским олимпијским играма у Лејк Плесиду 1980. године. Донело је укупно 1.429.012 евра за пет „ставки” и свих пет су на листи 10 најскупљих олимпијских „сувенира”.

На четвртом месту је дрес Мајка Ерузиона, стрелца победноносног гола (4:3) за САД у борби за злато против „непобедиве” екипе СССР. Меч је назван „Чудо на леду” јер су Совјети били четвороструки узастопни шампиони и јер су десетак дана пре почетка олимпијског турнира савладали САД са 10:3, а за бели дрес 23. фебруара 2013. неко је издвојио 527.369 долара!

Седмо место на „ТОП 10” листи припада златној медаљи Марка Велса која је новембра 2010. постигла цену од 249.367 евра, осмо место заузима плави Ерузионов дрес у којем је играо против Финске на последњем мечу на турниру (два дана после меча са СССР у финалној групи) зарадио је 230.188 евра, а девето место деле његов штап (так) и златна медаља марка Павелича који су плаћени по 210.994 евра…

Испред њих, на петом месту на листи, је олимпијски „новчић” из Пекинга 2008. једини од 29 направљених, који је био доступан и америчком тржишту (Аукцијска галерија „Херитиџ”). Он је плаћен 461.417 евра, а цена је разумна пошто је „новчић” направљен од 10 килограма злата.

Шесто место заузима најскупља олимпијска бакља. Једна од укупно 22 олимпијске бакље за Хелсинки 1952. начињена од чистог сребра постигла је цену од 288.930 евра, а на 10. месту засад је бакља са Зимских игара у Греноблу 1968. која је продавцу донела 198.627 евра. Тајна високе цене, с обзиром да није начињена од племенитих метала, је у чињеници да су организатори Игара направили само 33 бакље а да многе нису сачуване.

Ж. Б.