Гуча или "Стонси", питање је сад

Неколико дана после концерта "Ролингстонса" још увек се слежу утисци. Спектакл какав у Србији одавно нисмо видели, одлична свирка и веома добра организација наилазе на похвале. Многи кажу да се исплатило чекање "Стонса" дуго неколико деценија и да је овај концерт доказао да српска публика одлично познаје рокенрол.
Са друге стране, постоје и мишљења да концерт "Ролингстонса" није био неопходан и да неће решити проблеме грађана ове земље.
Својеврсну полемику воде и читаоци "Политикиног" сајта. Без обзира на то што се у већини коментара у први план ставља да је Београд у суботу био музички центар овог дела Европе, многи понављају причу о две Србије. Неки мисле да домаћи медији због овог концерта нису посветили довољно пажње домаћим манифестацијама, попут Гуче, где се, како они кажу, промовише аутентична српска култура.

Читалац Данило Видић, између осталог, каже да је Србија после 17 година постала део света и да је коначно "задат ударац разним пропагаторима примитивизма у музичкој култури".

Са њим се слаже и Мунгос који у опширном коментару каже да ће се концерт "Стонса" дуго памтити у целој југоисточној Европи.    

"Хвала Богу да је услишио наше жеље да постанемо део света. Ово је помак ка цивилизацији којој смо некада припадали", сматра Мунгос.

Сандра Г. волела би да још једном у животу доживи спектакл каквом је присуствовала прошле суботе.

"Видела сам и децу на концерту и пензионере и старе и младе, и сви насмејани, сви позитивни, сви тапшу и певају и кад не знају текстове. Мик Џегер није причао фразице на српском, већ је лепо говорио на нашем језику. Једном речју, фантазија."

Слично мишљење има и Бранислав Хрњак који каже да су многи у Србији концерт "Стонса" чекали цео живот.

"Када је утихнула музика и упалила се светла, могло се видети хиљаде осмеха који одлазе полако својим домовима размишљајући као и ја: ’Да ли је ово све био само сан’."

И док неки од читалаца коментаришу само концерт, други део посетилаца "Политикиног" сајта води између себе прави мали "вербални рат".

Полемику је отворио Лала, који пише:

"Хлеба и игара. Само тако, на првом смо путу, а држава нам на дну."

На Лалу се надовезује Милорад који сматра да "нема хлеба и да ови нови мисле да нам треба само игара".

"Уосталом, народе, што не једете колаче. Иначе деде (чланови "Ролингстонса") лепо се забављају на сцени", сматра Милорад.

Игор мисли да су овакви концерти оправдани у нормалним државама, али да је у Србији другачија ситуација.

"Какву су сензацију направили, само што војску нису извели из касарни. Срамота, јад и беда. Понашају се као да су дошли неки богови, а не обични људи који знају да играју и свирају. ’Егзит’ и ’Ролингстонси’ нам уопште нису били потребни у овом времену. Имамо ми паметнија посла да обављамо. Не заборавимо да после сваког смеха долази плач."

Игору је реплицирао неименовани читалац који се пита "да ли би сада требало да престанемо да се смејемо и плачемо од јутра до сутра".

Воја се пита зашто после свега сви зановетају и зашто овдашњем свету све смета.

"Имамо политичке проблеме, али нам неће помоћи да се завучемо у рупу и одатле све мрзимо", пише Воја.

Јављају се и љубитељи фестивала у Гучи. Тако читалац, који се представио као Пи, пита да ли ће "Политика" објавити нешто о фестивалу у Гучи.

"Тамо има да се једе поштено и сасвим је обрнуто од рок концерата. Тамо је музика увек лепа и не треба много литара пива да би се људи забављали."

Њему одговара читатељка Соса која поставља питање "да ли је Гуча, за разлику од рок концерата, научни скуп трезвењака, углађених људи и прелепих уметница".

На домаће медије огорчен је Зоки Стојић који, између осталог, каже да се "Политика" свела на послушног пиона Запада.

"Гитаријада у Зајечару је ’Политици’ сувише ситна и примитивна наспрам белосветских рокера. Уместо да Западу скренемо пажњу на догађаје у Србији и помогнемо нашим музичарима и култури да стигну и у тамошње новине – ништа од тога."

Питање животног стандарда просечног грађанина Србије поменуо је Статистичар који сматра да је улазница за концерт била прескупа.

"За кога су ’Ролингстонси’. За мецене и политичке фрајле. За радничку класу, можда, ако живе на сувом хлебу до следеће плате."

Милош, пак, сматра да Србија иде на боље и да су сви који критикују концерт завидљиви.

"’Стонси’ су били у Београду, а не у Загребу или Приштини. На ’Егзит’ све више долазе најбољи светски музичари, а не у Загреб или Приштину."

Опширан коментар даје и Игор Д. који пита шта је са свима који критикују долазак "Ролоингстонса" у Србију и зашто им то смета.

"Не ваља им да дође светски бенд у Србију? Па, ви, слушајте Цецу и гласајте за ратове. Србија је у суботу била део света, па допадало се то неком или не, а свако пребацивање ове теме на политику је чиста глупост."