Да ли је, и како, Курченко добио српско држављанство

Председник Демократске странке Бојан Пајтић изјавио је јуче да та партија захтева од Владе Србије да одговори да ли је тачна информација медија да је Сергеј Курченко, највећи украјински трговац гасом, добио држављанство Србије иако се налази на црној листи Брисела. Уколико је то тачно, влада и надлежно министарство су дужни, навео је Пајтић у саопштењу ДС,

 да одговоре који државни интереси су их водили у одлуци да Курченку доделе држављанство иако је на црној листи ЕУ.

Одговоре на питања да ли је тачно да је Курченко добио српско држављанство по убрзаној процедури и ако, јесте по којем основу, затражили смо јуче и ми од Министарства унутрашњих послова, али их нисмо добили.

О Сергеју Курченку, адвокату по занимању, који важи за украјинског краља гаса, „Политика” је, иначе, писала још у априлу ове године, када је, заједно са сином збаченог украјинског председника Виктора Јануковича, уложио жалбу Савету ЕУ захтевајући да их Брисел скине са „црне листе” санкционисаних лица у Украјини. Они су се нашли на листи коју је ЕУ саставила као први талас санкција уперених против бивше власти у Кијеву, док рестрикције углавном подразумевају замрзавање имовине.

Курченко и Јанукович млађи описивани су као контроверзни бизнисмени који су „у Украјини предмет истраге због умешаности у криминалне радње у вези с проневером државних фондова и илегалним трансфером средстава ван земље”.

Када га је ЕУ ставила на „црну листу”, Курченко је одговорио саопштењем, у којем је навео да је искрени украјински бизнисмен, спреман да достави сву неопходну документацију и помогне истрази ЕУ како бих доказао невиност. Недуго после тога изгубио му се траг. Према неким наводима, пошто му је Белорусија одбила гостопримство, отишао је у Москву.

Санкције ЕУ су, подсетимо, уведене недуго по свргавању Јануковича, који се уз још 17 политичара и њима блиских пословних људи нашао на „црној листи”.

Према претпоставкама пренетим у „Блицу”, овде се очекује да Курченко, који је руски држављанин иако је рођен у Харкову у Украјини, део својих милиона уложи у Србију и при томе има у виду да се налази на Форбсовој листи на седмом месту најбогатијих Украјинаца.

За пријем странаца у српско држављанство постоји иначе законски основ. У члану 19. Закона о држављанству, каже се да у држављанство Републике Србије може да буде примљен и странац чији би пријем у држављанство представљао интерес за Србију, а о таквом пријему у држављанство одлучује, на предлог надлежног министарства, Влада Србије. Спекулише се, будући да је Курченко важио за највећег украјинског трговца гасом, да би надлежно министарство могло да буде Министарство енергетике.

Да би одговор на захтев за пријем у држављанство био позитиван, потребно је, како је својевремено РТС-у објашњавао заштитник грађана Саша Јанковић, да се јасно види веза особе која аплицира и Републике Србије. „Мора се јасно препознати интерес да Србија добија нешто тим новим држављанином. Исто тако, да тај нови држављанин Србију доживљава заиста као своју државу, а не као маркетиншки начин за добијање још једног пасоша”, навео је тада Јанковић.

Иначе, држављанство Републике Србије стиче се пореклом, рођењем на територији РС, пријемом и по међународним уговорима.

Само од 2004. до 2012. српско држављанство узело је 300.000 људи. Највећи број захтева за стицање држављанства подносили су држављани бивших република СФРЈ – Црне Горе, БиХ, Хрватске и Македоније. Од 2008. до 2012. 1.850 „класичних странаца” постали су грађани Србије.

Као што је светска штампа нашироко преносила како је француски глумац Жерар Депардје прошле године добио руски пасош, тако је и овдашња штампа увелико писала о уручивању српских пасоша, пре свега спортистима, „по скраћеном поступку”. Сетимо се само да је фудбалеру, Бразилцу по рођењу, Евандру Гоебелу уручен српски пасош, а добио га је и његов колега и сународник Кордови Клеу, али и џудиста Рус Дмитриј Герасименко, који је имао и руско држављанство. Познат је и пример добијања држављанства по убрзаном поступку у случају Адриане Лиме, бразилске манекенке удате за српског кошаркаша Марка Јарића, која је српске власти обавестила о намери да се укључи у хуманитарни рад и активности у вези с промоцијом Србије.

У поређењу са прописима за пријем у држављанство других земаља, српски важе за либералније.Да Србија може да буде „обећана земља” показује и пролетос објављени податак, да се српски пасош „полако али сигурно враћа на листу пожељних”: тада се нашао на 37. месту на листи најбољих пасоша, јер се, како је објашњено, с њим може путовати без виза у 104 земље.