Слике и анимирани филмови

Од када је, пре деценију и по, завршила своје академско образовање на Факултету примењених уметности у Београду Маргарета Јелић веома храбро изоштрава свој стваралачки проблем у чијем фокусу је сликарство, тачније слика у њеним различитим поетским и медијским пројекцијама. Данас је легитимна критичарска теза по којој је у савременој уметничкој пракси класична, модернистичка слика (уље на платну) изгубила своју доминантну позицију, као и да се на том таласу исцрпљене опције сликарства развијају више или мање радикални уметнички ставови (и дилеме) ослоњени на нове технологије за производњу слика.

Радови Маргарете Јелић блиски су оним примерима у којима је изражена потреба да се разматра концепт актуелног сликарства, да се одређена сликарска идеја концептуализује у новим медијима (видео-рад, вишемедијска инсталација, анимација, интерактивни рад, фотографија...) и да се, исто тако, оствари њихова компатибилност. Њен афинитет за репродуктивне технике и манипулацију новим медијима изражен је у пројектима који се одвијају у знаку интердисциплинарних (докторских) студија на групи за Вишемедијску уметност Универзитета уметности у Београду.

И на својој новој београдској изложби Четири приче о нама Маргарета Јелић кроз медијуме сликарства и анимираног филма проблематизује читљиве наративе везане за прихватљиве клишее урбаног контекста. У том контексту одвија се свакодневни живот савремене младе жене чија су мапа кретања, дилема и животни стил означени и насловима слика - У Кафеу, У купатилу, Ноћ у хотелу, Упознавање природе, Мартина кућа. Марта је иначе главна јунакиња и претходних цртаних филмова Маргарете Јелић, а о питањима идентитета личности она може бити и свако од нас или сама уметница. У пројекту Четири приче о нама идејна и тематска повезаност, рукописна ортографија и временска синхронизација остварени су паралелним настајањем слика и дигитално анимираних филмова. Комуникација две временске и визуелне равни, секвенци филмске и сликарске реалност и фрагментарности кадрова оба медија производе упечатљиву визуелну сензацију у којој је примат дат ауторефлексивном и духовитом. Схематичност и плошност композиције која се одвија у првом плану, заједничка за слике и анимирани филм, у овом пројекту оштрија је у филмском кадру. Развијени систем паралелних прича/догађаја у анимираном омнибусу Четири приче о нама, које су компатибилне са сликарским платнима, и својим насловом експлицира четири филмске приче које потенцирају питања која се вечно понављају: Ко смо или куда идемо? Овај пројекат припада успелим покушајима да у постављеном ауторском проблему анимирана и статична слика равноправно коегзистирају.