Србија не продаје злато

Србија, према последњим подацима које смо добили од Народне банке, има 17,44 тоне злата. По тој количини Србија се налази на 62. месту у свету према прелиминарним подацима за новембар које публикује „World Gold Council”. Његова укупна вредност, према подацима од последњих дана октобра ове године, била је око 519 милиона евра. Данас је, можда, који милион већа (око 540 милиона евра), јер се цена злата, фине унце 31,1035 грама, веома често мења на светским берзама. Тренутно је у великом паду и врти се од 1.130 до 1.200. долара за ту мерицу, а зна да оде и изнад 1.800 долара, на пример августа 2011. И ту је драж великих играча – да купе по најнижој и продају по највишој цени.

Све то наше благо, углавном, налази се код нас. Под кључем у нашим трезорима, у коме се налази око 16,4 тоне злата, од чега је у полугама 15,1 тона злата тј. 1.209 полуга и 1,3 тоне у облику кованог злата. Један, истина, мали део, око пет процената, налази се у једној од европских земаља. Тамо је остало после деобе имовине, па и злата, у процесу сукцесије, након распада заједничке државе.

Где тачно? Према правилима наше централне банке – то је службена тајна.

Србија, односно њена централна банка, газдује, што би се рекло, том вредном имовином, маниром доброг газде. Иако имамо, поготово последњих неколико година, веома велике минусе у јавној каси, али и према иностраним кредиторима – никоме још није на ум пало да то породично благо од пола милијарде евра изнесе на пазар.

Да ситуација буде јаснија – НБС га не продаје. Али зато може, и то веома често чини, да га купује од Рударско-топионичарског басена – Бор. О тим продајама, односно куповинама постоје веома прецизни подаци. Готово из месеца у месец и из године у годину.

Тако је од 2001. па до пре неки дан НБС од РТБ откупила злато у полугама у укупној тежини од око 7,5 тона. У НБС напомињу да је 2003. Трезор НБС примио и 18 полуга у тежини од око 226 килограма злата по основу дуговања некадашње Дафимент банке из 1993. године.

Намеће се, наравно, питање – зашта НБС користи то наше злато? Која му је практична корист? Зашто га не продамо као што су то учиниле неке суседне земље?

У НБС, верујемо, били би много срећнији да су нам резерве злата још веће. То је веома вредна имовина која и када „чами” у трезорима и те како вреди и подржава финансијску стабилност земље. У случају продаје, међутим, о којој за сада нико озбиљно не размишља, девизне резерве би само промениле структуру. Из злата прешле би у новац, али би средства остварена том продајом и даље чинила део девизних резерви НБС, којим се управља у складу са монетарном и девизном политиком. Али, злато је злато, чак и када му вредност повремено пада.

 Последњих дана веома се пуно пише о великим куповинама злата у којима предњаче и моћне државе попут Русије. Ни грађани у Србији нису сасвим неуки. И код нас је злато веома тражено, али све куповине и продаје, у недостатку берзе, веома су далеко од очију јавности, па и порезника. У злато се више и радије улаже него у некретнине. Зашто?

И скромна количина злата, макар то био и мали дукат, представља велику вредност. Наравно – када затреба. Србија по томе следи светски тренд тражње за златом које не губи вредност. Ми смо по томе и особени. На злато се код нас не плаћа порез као на сву осталу имовину.

Ваља подсетити да је до 1971. у свету формално важио такозвани златни стандард. Постојала је обавеза да се за сваку фину унцу злата добије 35 долара. Американци су од тога веома брзо одустали па су јевтиним доларима, захваљујући економско-политичкој доминацији, загосподарили светом, а своју новчану јединицу наметнули као резервну и обрачунску светску валуту.

-------------------------------------------------------

„Векница” коју нико није подигао

Препознатљива изливена полуга злата, тешка је, који грам горе или доле око 12,5 килограма. За те „векнице” изливене у посебној модли, у којој је доња основица ужа од горње, као код неких врста колача, везана је топионичарска, али и трезорска анегдота. Колико је до сада познато нико је још није подигао једном руком хватајући је са стола за тај ужи део. Сви су, по опкладу, да је узму у трајно власништво, после пуно мука и презнојавања – одустајали необављеног посла.

-------------------------------------------------------

Хрватска продала свој део

Представници пет земаља насталих на простору некадашње СФРЈ у априлу 2001. у Бриселу расподелили су 16 тона резерви злата које је некадашња заједничка држава имала у Банци за међународна поравнања (БИС), чија се централа налази у Базелу. Те резерве су подељене тако што је бивша Савезна Република Југославија добила 36,52, Хрватска 28,5, Словенији – 16,39, БиХ – 13,2 и Македонији – 5,4 одсто. Хрватска је у септембру исте године то злато продала БИС-у.

-------------------------------------------------------

Велики дукат 400 евра

Мада Србија нема званичну берзу злата, до тог племенитог метала није тешко доћи. Као и до цена. Довољно је „изгугловати” злато, цене, Београд, и да добијете готово све златаре или мењачнице које се баве купопродајом злата. Цене су, мање-више, готово исте. Плаћање у готовом. За ову нашу причу узели смо неки просек.

Најјевтинији грам злата, од 14 карата, кошта две хиљаде динара. Дотле за грам од 24. карата треба платити око 3.500 динара. Велики дукат „Франц Јозеф” (не бушен) кошта 48.000 динара. Онај с рупом, који је некоме висио око врата, јевтинији је за хиљадарку. Мали „Франц Јозеф” с рупом кошта 11.700, а цео 12.000 динара. Грам сребра је свега 25 динара.