Србија између Европе и Русије

Политичка борба Запада и Истока око Србије се заоштрава, а српско-руски хуманитарни центар у Нишу и покретање руског медијског сервиса у Србији део су „меке дипломатије” Русије с циљем да поправи имиџ и оснажи свој утицај у свету, оценила је у опширној анализи агенција „Ројтерс”.

„Србија изгледа као плодно тло јер балансира између Владине посвећености ЕУ интеграцијама и претежно конзервативног друштва у коме неки Срби осећају већу наклоност према Русији”, оцењује та агенција.

Бирачи су у потрази за просперитетом више пута подржали проевропски курс, али су многи у Србији остали сумњичави према Западу после бомбардовања од стране НАТО-а у којем су страдали и цивили, наводи Ројтерс.

„Јавно наљутити Русију политички је неприхватљиво у Србији. Србија је одбила да уведе санкције Русији због кризе у Украјини, упркос притиску да усклади своју спољну политику с ЕУ”, додаје Ројтерс.

Агенција наводи да је немачка канцеларка Ангела Меркел недавно упозорила на руски утицај у Србији и друге државе на западном Балкану.

У међувремену, Кремљ је недавно обелоданио нову доктрину „меке моћи”, названу „Интегрисана стратегија за ширење руског хуманитарног утицаја у свету” чија је намера, по речима руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, да се „бори против мера без преседана које имају циљ да дискредитују званичну руску политику и униште имиџ Русије”.

„Русија покушава, 25 година после пада Берлинског зида који је сигнализирао и слабљење њеног утицаја у источној Европи, да поврати нешто од изгубљеног утицаја”, оцењује Ројтерс. То је најочигледније у њеној улози у Украјини, али, како наводи агенција, постоје много префињенији начини за које се Русија определила за бивше комунистичке државе у источној Европи – путем енергетских споразума по којима је она њихов главни снабдевач, кроз тешње дипломатске везе, али и снажнијим покушајима да придобије јавно мњење у све више непријатељски наклоњеном европском континенту.

Ројтерс подсећа да је Србији у мајским поплавама у помоћ прва притекла Русија, која је „за само неколико сати упутила 76 спасилаца”, а да је читава помоћ координисана путем српско-руског хуманитарног центра из Ниша.

Како наводи Ројтерс, према речима двојице неименованих званичника који су учествовали у припреми Путинове посете Београду, руски председник је затражио да особље његове земље у центру у Нишу добије дипломатски статус, на шта су с негодовањем реаговали западни амбасадори у Београду, а премијер Србије Александар Вучић је тај предлог одбио.

„Уколико је замишљено да центар у Нишу има већу регионалну улогу, његове активности могле би да буду темељније праћене у ЕУ”, рекао је Ројтерсу неименовани званичник Уније.

Британска агенција подсећа да је Москва овог месеца покренула медијски сервис како би се борила против агресивне западне пропаганде, а њене канцеларије ће бити у више земаља у свету, укључујући и Србију. Главна и одговорна уредница „Русија севодња” (Русија данас) у Србији Љубинка Милинчић најавила је да ће веб сајт те медијске организације почети с радом до краја године, а радио-станица почетком следеће године.

Западне дипломате упозоравају, како наводи Ројтерс, да би руски новац могао да нађе начина да дође до медијских кућа у Србији, наклоњених невладиних организација, али и политичких партија, иако је тешко наћи чврст доказ за то.

Они такође указују и на подршку десничарским организацијама које „промовишу конзервативне вредности које су прихватљиве за већи део руског друштва”.

Ројтерс наводи и речи потпредседника Маршаловог фонда Ивана Вејводе, који је оценио да је, упркос најбољим напорима Русије, компас Србије усмерен ка ЕУ и да се то вероватно неће променити.

Танјуг

----------------------------------

Вучић у Израелу

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је, по доласку у званичну посету Израелу, да Србија и Израел имају добре билатералне односе и да очекује веома значајне резултате и на политичком и на економском нивоу. Говорећи о политичком аспекту дводневне посете, српски премијер је рекао да ће замолити Израел за подршку у Сједињеним Државама и у другим земљама где та земља, како је навео, има велики утицај и велики значај.

„Разговараћемо о нашим билатералним политичком односима, који су добри и на добром нивоу”, рекао је премијер.

Кад је реч о економији, Вучић је напоменуо да Србија „нема мастер план за пољопривреду и много тога можемо да научимо од Израелаца”. „С њима разговарамо о њиховим улагањима у пољопривреду, у некретнине, јер је нама потребан тај скок економије, посебно у условима, додуше минималног, али и даљег смањења агрегатне тражње”, рекао је Вучић.

Он је навео да је ово јединствен случај да се оволико времена посвети неком из Србије и да се разговара с најзначајнијим људима Израела и премијером, председником, министром спољних послова и бившим председником Израела Шимоном Пересом, кога је назвао „иконом Израела”. „То је велика ствар и велико признање за нашу Србију, велика ствар за нашу земљу, тако да ћу дати све од себе да Србија буде добро представљена и у Јерусалиму и у Тел Авиву”, нагласио је премијер Србије.

Вучић ће дводневну посету Израелу започети обиласком Меморијалног комплекса Јад Вашем у Јерусалиму и сусретом с израелским премијером Бењамином Нетанијахуом, као и са председником Израела Рувеном Ривлином.

Другог дана посете председник српске владе разговараће с министром спољних послова Авигдором Либерманом, а потом и с бившим председником Израела Шимоном Пересом.

Танјуг