Новембарска офанзива
У протеклом месецу смо почели да искијавамо недвосмислено показану љубав према Русији. Хоћете војну параду у част Путина, ево вам дрон. Зовете руског патријарха, ево вам Хрвата у Европском парламенту. И то у лику хрватске „шешељице” Руже Томашић. Хоћете споменик руском цару, е па, ево вам правог Шешеља... И шта сад? Треба ли да заведемо санкције Русији, да аплаудирамо дрону, срушимо споменик човеку који је волео Србе? На ова питања би нови млетачки трговци одговорили: „Не, пријатељи, довољно је само да признате Косово и ето вас код нас. Не брините, везаћемо све кучиће, ионако их углавном држимо на ланцу.”
На ову офанзиву Запада, наши челници се држе достојанствено према својим (не толико нашим) међународним пријатељима. Срби су одушевљени: „Свака им (њему) част! Тако се брани достојанство државе. Добро, и тако, али...”
Изгледа да су погрешно разумели песника кад је певао да се домовина брани лепотом, па се одевају и лицкају као манекени. Одакле им, брате, ново одело сваки дан? Него, господо кицоши, да видимо шта је са правосуђем? Шта је са просветом? Шта је са пензионерима, којима сте доживотно трајање личне карте скратили за коју годину? Шта је са медијима? Шта је са путевима? Шта је са криминалом? Тако се брани достојанство државе. Пустимо дронове и хрватске фрустрације у Сабору и Европском парламенту. Па, појава Шешеља може да уплаши само већ уплашене и неупућене. Његов значај у Србији се мери микронима, а у суседству мегабајтима. Хашки затвор га је пустио у шетњу по српском кругу, који би желели да још више смање. Пустили су га као Албанци онај дрон, само ради узнемиравања. Проблем је сада како га повући и искључити.
У офанзиву су се укључили и Турци. На њиховим стадионима врви од порука да се кољу Срби. Па, зар вам је било мало пет векова, браћо Турци!? Да вам у Вашингтону нису обећали да ће се реинкарнирана Отоманска империја граничити са реинкарнираном Аустроугарском, које би жуљало и оно зрно грашка између, звано Београдски пашалук!?
Додуше, и од Турака има шта да се научи: „сеча” кнезова, на пример. Падају чисти тајкуни, али и они кентаури, пола тајкун, пола политичар. Само да не буде: повика на вука, а лисица месо једе. А лисице се намножиле, и у државном апарату, као у инкубатору, и у јавним предузећима.
Трпеза је све тања, а иду празници. Живећемо здраво све до 2016. године, а онда навали на изобиље!
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


