ПАМТИЋУ У 2014: Звонимир Ђукић Ђуле

Звонимир Ђукић (1963), прву плочу (Хендрикса) чуо је 1973, четири године касније добио је прву електричну гитару, а 1979, у гимназији, основао је први бенд „Хаос”. Бенд „Ван Гог” почео је да гради 1986. године. Крајем прошле године с члановима своје групе објавио је нови албум – „Неумерен у свему”, а ове стереографију „Трагови прошлости” и освојио МТВ награду за најбољи бенд региона. Увелико се припрема за два концерта које ће одржати 11. и 12. децембра у Хали спортова. Ево по чему ће Ђукић памтити 2014. годину.

ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ

Нажалост, у региону природне непогоде – поплаве у мају као велика несрећа која нас је све задесила, указале су наду да су хуманост и уједињење код нашег народа на делу у најтежим ситуацијама. Јер, ипак, само нас слога може спасити од декаденције друштва, а такав немио догађај је указао да заједно можемо све.

ПРОМАШАЈ ГОДИНЕ

Ово смањење пензија људима који су за свој хлеб вредно радили и плаћали држави доприносе, јер постоје многе друге кесе које су могле да се секу, али како то Његош каже: „Вук на овцу своје право има.”

ДОМАЋА ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ

Сви великани од којих смо се у 2014. нажалост опростили, од Боре Тодоровића, Ружице Сокић, Николе Симића, Јована Ћирилова, од мојих другара Срђана Ђурића, Ђорђа Геца. Одлазак тих драгих људи, тих људских громада, тек ће се осетити, јер њихов допринос друштву је немерљив.

СТРАНА ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ

Малала Јусуфзаи, пакистанска девојчица која је добитница Нобелове награде за мир. Зато што свако у 21. веку мора да има обезбеђено право на образовање из каквог год културног окружења долазио, и зато што би поштовање права детета требало свима да буде на врху приоритета.

ПЕСМА ГОДИНЕ

Сем Смит – „Stay With Me”.

КОНЦЕРТ ГОДИНЕ

Били Ајдол на Калемегдану, јер поред сјајне енергије и рокенрола који на његовим наступима пршти на све стране, тај човек је и пријатељ ове земље.

РОМАН ИЛИ КЊИГА ГОДИНЕ

Било би нескромно кад бих одабрао нашу фото-монографију „Трагови прошлости” јер ми је она испуњење давног дечачког сна и обележила ми је ову годину, па зато препорука за Нелетов „Фајронт у Сарајеву” јер је у питању прича о одрастању, сазревању и старењу у једној дивној земљи које више нема.

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА ГОДИНЕ

„Принцип – мали ми је овај гроб” јер говори да у ком год уређењу, веку или деценији да се нађете, као млад и храбар идеалиста, друштво ће вас, по дифолту, одабрати за жртву. Свака револуција, била она лична и унутрашња или с циљем измене друштва, мора нечију крв пустити, али без тежње за променом нема ни корака напред.

ФИЛМ ГОДИНЕ

„Монтевидео, видимо се” Драгана Бјелогрлића зато што шаље топлу и чисту слику српске историје у свет и успева да отвори најтежа гвоздена врата. После деценију и по ратних филмова, млади нараштаји напокон имају прилику да сазнају да је некад постојала репрезентација Југославије која је освојила треће место на Првом светском првенству у фудбалу, и да су баш наше југословенске боје браниле част Европе на тако један питом, визионарски начин, далеко од насиља које данас виђамо на утакмицама.

Учествујте у нашој анкети о 2014. години. Ваше утиске и фаворите у наведеним категоријама, уз образложење зашто, пошаљите мејлом на адресу [email protected] или писмом на адресу „Политика” (за Спектар), Македонска 29, Београд.