Први корак Ане Ивановић ка олимпијској медаљи

Од нашег специјалног извештача

Будимпешта, 30. јануара – Ана Ивановић другопласирана на светској ранг-листи и финалиста минулог међународног првенства Аустралије у Мелбурну привукла је на данашњој прес-конференцији у Будимпешти велику пажњу домаћих медија који нашу женску тениску репрезентацију називају тимом снова. Турнир Прве групе Евроафричке зоне Купа федерације у мађарској престоници на којем је први пут заједно у државном тиму са Јеленом Јанковић, јединствена је прилика да сазнају све што желе о њој, а до сада нису могли да је питају.

Ивановићева их је освојила осмехом али их је можда разочарала када је без двоумљења рекла да јој је омиљени град Сиднеј. Ипак, озарила им је лице одговоривши да се радо враћа у Будимпешту одакле је један од најзаслужнијих тренера за њен узлет у светски врх Золтан Кухарски. Подсетила је и да је са задовољством прихватила да поткрај прошле године одигра егзибицију са најбољом мађарском тенисерком Агнеш Савај, управо у дворани „Сима” у којој се одржава турнир. О звезди мађарског тениса говорила је бираним речима.

Што се Ивановићеве тиче два су битна податка у вези са овогодишњим турниром. Прво, она је најбоље пласирана играчица на светској ранг-листи која је икада играла у овом степену такмичења Купа федерације. До сада је то била Јанковићева која је на турнир прошле године у Пловдиву дошла као седмопласирана. То у ствари говори да је наша репрезентација надрасла границе Евроафричке зоне, у којој игра стицајем околности, и да јој је место једино у светској групи међу осам најбољих селекција на свету.

Друго, Ивановићева у Будимпешти стиче олимпијску визу. Играње у Будимпешти је практично први корак за њене високе претензије у Пекингу овог лета. По правилу Међународног олимпијског комитета на олимпијском тениском турниру учествује по неколико десетина тенисера и тенисерки на основу пласмана на светској ранг-листи. Други услов да се у олимпијском циклусу (2005/2008) буде у репрезентацији најмање у две сезоне с тим што друга мора да буде претпоследња или последња. Ивановићева је једини пут до сада у државном тиму била претпрошле године на турниру у Пловдиву.

Наша репрезентација је тада отишла у полуфинале као првопласирана у групи, али се није изборила за доигравање за Другу светску групу пошто је у одлучујућем мечу поражена од Израела у пресудној игри парова.

О олимпијским играма Ивановићева каже:

– То је сан сваког спортисте и такмичење можда и важније од турнира за грен слем, јер се одржава само једном у четири године. Учествоваћу први пут и радујем се што ћу бити део највећег спортског такмичења. Наравно, имам добру шансу да освојим и медаљу.

Ивановићева нема дилему око успеха репрезентације у Будимпешти.

– У сваком мечу идемо на победу, јер морамо и да се понашамо као потпуни фаворити. И Јанковићева и ја смо уморне због дугог пута из Аустралије и велике временске разлике. Ни једној ни другој не одговара да се судбина меча с Румункама или Пољакињама решава у дублу. Посао морамо да обавимо у два сингла, а обе смо довољно искусне да издржимо бреме фаворита и да победимо. Наравно, неће бити лако. Наше противнице су младе, перспективне тенисерке које у дуелима са нама немају шта да изгубе и имаће велики мотив. И Јанковићева и ја смо биле у тој кожи пре две-три године, када смо са великим жаром играле против бољих од нас, – каже Ивановићева која је у нашем тиму постављена на другу „таблу”, што значи да ће играти против лошије рангиране тенисерке у противничкој екипи.

Она закључује да је ипак лакше прилагодити се на нове временске услове када се долази са другог континента у Европу.

– Ови мечеви су специфични због тога што је подлога другачија него она у Мелбурну, а играће се у дворани, за разлику од претходног турнира који је био на отвореном. Међутим, Јанковићева и ја смо професионалци и морамо да се прилагођавамо на различите услове. У Будимпешту смо дошле да изађемо из Прве групе Евроафричке зоне. Када то учинимо не верујем да ћемо у њу да се враћамо, јер нам је место у Светској групи у којој можемо и да победимо.

Разлику између играња на професионалним турнирима и у репрезентацији види овако:

– Осећај је заиста другачији. Ја волим да сносим одговорност за своје грешке, односно да сама будем заслужна за своје успехе. У репрезентацији, међутим, осећај није нимало пријатан ако се погреши, јер знам да то шкоди тиму. Међутим, учешће у репрезентацији има и лепшу страну, а то је тај тимски дух и осећај да свом снагом подржавамо једна другу.

Ивановићева истиче да су њени успеси плод добро испланираног распореда турнира.

– Прошле године сам трофеје освајала увек када сам се вратила после десетак дана предаха. Добро испланиран распоред је суштина успеха, јер уколико се игра често то не ствара само физички, него и психички замор. После турнира у Будимпешти начинићу предах, а онда играм у Дубаију и Дохи, па убрзо затим и Индијен Велсу и Мајамију, па ако све буде како треба долазим на доигравање у Купу федерације.

Било је готово немогуће, а не постављати питања у вези са њеним сјајним играма у Мелбурну и поразом у финалу против Марије Шарапове.

– И тај меч је мени био велика школа. Признајем разочарана сам била, јер сам сматрала да су моје шансе много веће него у финалу Ролан Гароса прошле године. Имала сам прилике у првом сету, али сам у кључним тренуцима имала, како се то кошаркашки каже лошу селекцију шута, и грешила сам из форхенда што није уобичајено за мене. Тек учим да будем врхунска тенисерка и да се носим са притиском и емоцијама у тако важном дуелу. Овога пута нисам могла да задржим сузе, али сам убеђена да ће идући пут да буде боље. Доста ми је тањира, – алудира Ивановићева на утешне трофеје из Париза и Мелбурна, који су кружног облика, али је такав додуше и највећи трофеј у тенису, онај са Вимблдона.

Ивановићева каже да је на припремама између две сезоне највише радила на томе да повећа агресивност у игри.

– То је моја нова стратегија на којој радим са тренером Свеном Греневалдом. Тако играју Ененова, сестре Вилијамс и Шарапова. Противника треба напасти већ из сервиса а затим и сваким следећим ударцем. Свесна сам да сам због такве игре чинила велики број грешака, али сам се и упркос томе пласирала у финале. То ме охрабрује, јер када их будем свела на прихватљиву меру моћи ћу и да тријумфујем на турниру за грен слем – каже Ивановићева, додајући да се још привикава на нови рекет јапанског произвођача „Јонекса”, са којим је потписала најплаћенији уговор свих времена. – Од почетка бављења тенисом сам играла „Вилсоновим” рекетима, па ми треба времена да се навикнем на нови рекет и да ми лоптице иду равно, као када сам ударала „Вилсоном”.