Име успеха је – Мојсејев

„Сва тајна нашег успеха је у једној речи, једном имену – Мојсејев. Он је био истински геније игре. Без великог талента као што је његов, нема ни великог кореографа. Такве ствари не могу да се науче ни на највишим школама игре, с тим се, једноставно, мораш родити. Ми управо обележавамо 90 година од почетка његовог уметничког рада”, прича нам Јелена Шербакова, директор овог чувеног руског плесног ансамбла.

Игор Мојсејев (1906–2007), прво играч и педагог у Бољшој театру, створио је тај изузетни фолклорни ансамбл, који ће понети његово име, и за који је креирао мноштво великих и малих програма.

Овде се, пре неколико дана на позорници „Сава центра”, представио само део тог изванредног играчког тима. У виђеном плесном комаду „Ноћ на голом брду” били су заступљени сви кореографски жанрови – од класике до фолклора, савремене игре, акробатике, рокенрола... Некад је та бајковита представа о борби добра и зла, према Гогољевој причи „Ивањска ноћ” и на музику Мусоргског,чакбила и забрањивана, са образложењем да у њој има секса. Мојсејев је на то узвратио: „Има га у вашој кући,а ово је уметност”.

У ове крајеве балканске „Мојсејев” је први пут дошао 1946. И Јелена Шербакова нам рече како се памти да су их у разрушеном Сарајеву дочекали на правом тепиху од ружа. Додаје да је срамота што су само три пута били овде и поред толико блиских ствари које нас повезују. У САД и Италији, рецимо, наступали су по петнаест пута. Питамо је и где „Мојсејева” најбоље дочекују, а она кратко, самоуверено одговара: „Свуда”.

Занимало нас је и да ли је, као бивша играчица, и она била на оном „другом гостовању” – 1978. у београдском „Пиониру”. Чујемо да је тада била члан ансамбла, али да у нашој престоници није играла. Уз осмех, на свој шармантан начин, рекла је и зашто није: „Знате, мој син има 36 година.”

Сада нам је дошла као директор „Мојсејева”, а на питање шта се у међувремену променило каже: „Некада смо ми млади играчи само слушали – разне наредбе шта треба да урадимо. Сада су се ствари окренуле – и ми слушамо играче. Објективно, они су данас у бољем положају, већ због чињенице да имају и добру мотивацију да све ово напусте. Пред тим новим младим људима сада је много више могућности да се определе за боље плаћене послове, сличне овом или неке сасвим другачије.”

Ова турнеја, која је почела у Београду, после неколико концерата у Мађарској, завршиће се пред публиком у Бечкој градској дворани. На истој оној позорници на којој смо пре неколико година управо гледали њихове београдске пријатеље – ансамбл „Коло”.

М. Ш.