Деци права, родитељима курсеви

Изгледа да су за оно што не ваља код деце и младих криви њихови родитељи, јер их нису васпитавали на научно заснованим методама. Представљено је као да су у питању нека тајна знања која поседују само психолози и педагози. Верује се да ће то бити исправљено законом који ће натерати родитеље да се поправе, масовно похађајући курсеве на којима ће од дотичних научника бити подучени научно заснованим родитељским вештинама. Резултат ће бити да ћемо за неколико деценија постати друштво без насиља.

А шта ако не буде тако? А шта ако је то само један од погледа који нам намећу научници који у томе имају неки свој, овај или онај, интерес? Да ли смо толико уверени у ову хипотезу да заиста можемо да законом обавежемо родитеље да направе толики отклон од нашег културног обрасца? А шта ако се деси да: нарасте број немоћних родитеља који никако да открију прави начин како да објашњењима и молбама мотивишу дете да нешто уради или не уради; нарасте број распуштене, недовољно дисциплиноване, насилне, бахате и несоцијализоване деце која ће израсти у младе склоне делинквенцији; порасте број деце која су одузета оним „насилним” родитељима који тиме што одбијају да одступе од повременог телесног кажњавања показују да су непоправљиви злостављачи; порасте број лажних оптужби за физичко и друго злостављање и то од стране саме деце која су на предавањима у школи обавештена о свим својим правима, као што повремено у другим земљама деца овако „кажњавају” непослушне родитеље.

Или ако се деси да не постоји ефикасно објашњење које можете да примените када дете изговори: „Нећу и шта ми можеш!”; када дете у основној школи тврдоглаво одлучи да напушта школовање; ако порасте проценат деце са великим проблемом самоконтроле, са немогућношћу усмеравања пажње на неинтересантне садржаје, и са лошом контролом агресивних и других импулса, а које родитељи подижу на „научно заснован” начин. Или ако порасте број број деце чија ће васпитна запуштеност да добије психијатријску дијагнозу која ће бити лечена лековима. Или ако порасте број осумњичених за злостављање, који никако, по логици ствари, неће моћи да докажу да су невини. Или да социјалне службе, васпитачи и педијатри у страху да не направе грешку на штету детета, почну да воде поступак угрожавајући права и интересе осумњиченог родитеља или да почну да се у ваш однос са дететом мешају разноразни душебрижници из ближег и даљег окружења.

Сигуран сам да ће и тада научно истраживање доказати да су опет родитељи криви, јер нису на исправан начин примењивали оно што су научили на курсевима. Да ли је заиста разумно и исправно да експериментишемо, преузимајући толики ризик? Поготово онда када се једна интересна група тако острашћено бори за власт над васпитањем наше деце.