Да ли бисмо били срећнији да смо богатији?

Наши грађани су у просеку мање задовољни животом него становници ЕУ, указује једна прошлогодишња анкета Еурофоунда. На скали од један до десет, квалитет живота оценили смо са 6,3, што нас ставља при дно европске скале (просек ЕУ је 7,1). Низак ниво задовољства у Србији делимично се компензује задовољством породичним животом, који је оцењен високом осмицом. Поред тога, чак 60 одсто људи са оптимизмом гледа на своју будућност (просек ЕУ је 52 процента).

У студији „Процењивање светског индекса среће” (Estimating worldwide life satisfaction, Thompson, 2008) обухваћено је чак 178 земаља. Србија је у последњој четвртини лествице. Углавном смо лошији од суседа, док су на дну листе Зимбабве, Молдавија и Украјина. Најсрећнији су, очекивано: Данци, Швајцарци и Аустријанци.

У суштини, оваква истраживања показују да су генерално срећнији људи са вишим дохотком као и образованији, док су мање задовољни они лошег здравља, као и незапослени. Многобројне студије показују да су земље са највећим нивоом БДП-а и најсрећније, али када се испуне базне потребе (храна, одевање, стан) виши БДП не чини друштва срећнијим. Наиме, у већини богатих земаља ниво задовољства животом није битно порастао последњих деценија и поред значајног привредног раста, што се објашњава тзв. теоријом адаптације. То значи да се људи лако прилагођавају на боље услове живота и да им је, пре свега, битан релативни статус, односно, да је ниво среће у негативној вези са зарадама комшија.

Ствари које нас чине срећним су, пре свега, поверење, поштење, јака социјална база, стабилан емотиван живот, као и посао који нас испуњава. Показало се и да би политика која би чинила друштва срећнијим подразумевала велика социјална давања незапосленима, што је на фону левичарских покрета, али је далеко од мејнстрима.

Нова истраживања сугеришу да ниво среће одређује не колико новца зарађујемо, већ како се он троши. Поред тога, људи су много срећнији када новац користе за нпр. путовања него за материјална добра. Наиме, животна искуства су се показала као трајнија задовољства, јер се људи брзо адаптирају на материјална добра. Нова животна искуства, која људима доносе узбуђења, често се деле са другим људима, што даје осећај повезаности и идентитета. На пример, ако сте посетили Хималаје, то је нешто што ћете увек памтити и препричавати, деценијама након што ваш омиљени гаџет оде на депонију. И, најважније, поређење наших искустава са другим људима је врло тешко, тако да и колегиница која посети далеко скупљу дестинацију неће бити у (великој) предности.

Неке студије су показале да новчани дуг има штетан утицај на срећу, док је са штедњом обрнуто. Начин да повећате срећу је и да „аутсорсујете” радне задатке које не волите (нпр. да платите спремачицу). Интересантно је да су они који су донирали новац били срећнији од оних који су га трошили на себе, и да је то био случај и у богатим и у сиромашним земљама.

Истраживања показују да када се постигне ниво годишњег дохотка од 75.000 долара по домаћинству даљи пораст нето примања више не утиче на срећу. То указује да српска домаћинства имају великог простора за раст среће. Нажалост!

Институт за европске студије